Наличје Фејса

07.02.2011. год.

Нова књига из растућег корпуса литературе „сајбер-скептицизма” покушава да одговори на питање зашто више очекујемо од технологије него једни од других.

Једна од упадљивих ствари у америчким градовима које посјетилац из другог свијета не може а да не примјети јесу призори из кафића, а поготово из највећег ланца локала у којима се конзумирају дневне дозе кофеина.

Испијање кафе (или чаја, који је, узгред, избор већег дијела човечанства), свугдје је углавном друштвени чин. То је само повод, ритуал за оно главно: сусрет и разговор. Али овде се догађа нешто чудно: највећи број гостију овде, у свако доба дана, кафу испија у друштву – свог лаптопа. ''Starbacks'', поменути највећи ланац кафића, први је, осјетивши „дух времена”, својим гостима уз напитке понудио и бесплатан интернет, што му је повећало промет. Другима није преостало ништа него да то слиједе.

Нисам, наравно, загледао садржај екрана посетилаца ''Starbacks'', али није тешко докучити шта је на њима. Читају се и пишу емаилови, актуелизује Фејсбук, размењују инстант поруке.

То у ствари значи да се кафа испија опет у друштву, али виртуелном, симулираном. Истраживања показују да је ова, нова врста повезаности, постала нова реалност. Просјечан корисник компјутера овде је нон-стоп повезан на интернет и прима на стотине електронских порука дневно, од којих многе захтијевају да се на њих одговори.

Амерички тинејџери проводе по неколико сати дневно „повезани”, преко компјутера, мобилних телефона. Шаљу и примају по неколико хиљада СМС-а мјесечно. Своју свакодневицу готово из сата у сат евидентирају на Фејсбуку...

Нове реалности интернет ере, феномени свеопште повезаности, овде су и предмет растућег корпуса литературе која ту стварност вивисецира, у настојању да објасни њен утицај на појединца, друштво, човјечанство и цивилизацију. Није то, могло би се рећи, ништа ново: свака нова технологија је у овом погледу на неки начин била „реметилачка”: од штампарске машине, преко телефона, фабрике са текућом траком, радија и телевизије, па све до интернета. Ново је само то што се сада о томе дебатује много шире и са много више учесника, опет захваљујући технологији.

Оно што је примјетно, то је да расте број „сајбер-скептика”: оних који сматрају да нам изуми информатичке ере много више узимају него што нам дају. Најновија књига из ове области, ако би се процјењивала само по наслову – „Усамљени заједно”, може одмах да се сврста у овај жанр, али је по дометима ипак нешто између. Прије свега један уравнотежен и објективан допринос разумјевању онога што се догађа, уз путоказе куда би све то могло да нас одведе.

Ауторка је Шери Таркл, професорка психологије и антропологије са чувеног МIТ-а (Масачусетс институт за технологију), која се у овој области већ огледала у претходне двије књиге: „Живот на екрану” и „Друго ја”. Са „Сами заједно”, ово чини трилогију, која ће по свој прилици бити проширивана. Тарклова је и на челу „Иницијативе за технологију и биће” МIТ-а, што све указује да аутор познаје област о којој пише.

Доста се ових дана пише и о овој књизи, углавном похвално. Она је иначе у необичној форми, форми писма једне дигитално писмене мајке својој кћерки која дигитално одраста. Потка су јој емпиријска истраживања, клиничке студије, мноштво интервјуа и, наравно, запажања. Цјели садржај је у ствари настојање да се одговори на питање из поднаслова књиге: „Зашто више очекујемо од технологије него једни од других”.

У књизи на ово има конкретних одговора, али још више оних који се наслућују или се њихово формулисање препушта читаоцу. Оно на шта Тарклова, међутим, наводи, јесте размишљање о томе шта су све последице чињенице да су многима симулирани, виртуелни, односи – они који се успостављају преко имејла, Фејсбука, инстант порука – важнији од оних правих.

Овај феномен се анализира и на примјеру интеракције људи са роботима програмираним тако да симулирају осећања и реагују на људску пажњу. „Роботи-кућни љубимци” су већ одавно међу најпопуларнијим играчкама, роботи-његоватељице за старије већ полако улазе у примјену, па и роботи за секс... За Тарклову су све то докази да се човјечанство приближава „роботичком моменту”.

„Ми већ филтрирамо дружења кроз машине, а следећа фаза је дружење са машинама”, констатује. „Свака технологија постаје наш партнер, зато што је наше дјело, а онда нас, у повратној вези, обликује, па је неопходно извјесно вријеме да би се видјело како тече овај процес међусобног прилагођавања.”

Али ако се живот у све већој мјери организује посредством дигиталних технологија, које су сазреле током живота само једне генерације, онда је неизбјежно и питање може ли човјечанство да промијени начин на који комуницира, а да на неком нивоу не промијени и сопствену природу? Јер људи су друштвена створења која се такође мијењају.

Док су на ово могући различити, али подједнако увјерљиви одговори, једно је ипак извјесно: да коришћење нове технологије почињемо са увјерењем да ће нам она омогућити контролу, а завршавамо тиме да смо контролисани. Тарклова истиче да је метафора „зависности” у овом случају непримјерена, јер поручује да је ријеч о нечему чега се морамо одрећи, што је неопходно одбацити. интернет, међутим, „није хероин”. „То је нешто чије коришћење морамо да прилагодимо својим стварним потребама на начин који је најадекватнији и у нашем најбољем интересу.”

Али не бјежи ни од закључка да најновије технолошке инкарнације у сваком случају имају цијену које нисмо били свјесни кад су уведене...

Извор
Б92(Т)

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....