Земља Леопарда на Далеком Истоку
На Далеком Истоку Русије биће направљен национални парк Земља леопарда. Ово је објављено у децембру прошле године на заседању Руског географског друштва. Масовни пројекат предвиђа чак преуређење дела руско-кинеске границе. Сви ови услови усмерени су на спасавање ретке популације далекоисточног леопарда која нестаје.
Бројност светске популације најсеверније подврсте леопарда – амурског или далекоисточног, достигла је критични ниво. По мишљењу научника, на Земљи ових лепих пегастих мачака остало је према најоптијмистичнијим оценама највише 50 примерака. При томе већи део обитава на територији Русије – око 35-40 леопарда. У околним регионима Кине и Кореје остало их је највише десет.
У Русији су се леопарди очували само у југозападном делу Приморског краја у националном парку Кедрова пад и у забрану Леопардови који се налази у његовим оквирима. Управо око ових територија је донета одлука да се оснује национални природни парк Земља леопарда. Али, по мишљењу научника, и то ће бити недовољно. Треба направити трансграничну заштићену територију са Кином. Такав предлог Русија је већ упутила кинеској страни. Убудуће све то ће омогућити да се увећају места обитавања леопарда, каже координатор програма за очување биодиверзитета Амурске филијале Светског фонда дивље природе – ВВФ Русије Сергеј Арамилев.
Друго у Кини нису постојали услови да наш леопард тамо пређе и насели се. Али сада је стоврен национални парк који се налази уз руски. Кинеска влада је преузела на себе одговорност да ће пооштрити режим на датој територији, како би у потпуности забранила људима да се тамо налазе. Сада влада Кине решава да ојача своју границу, изгради линију инжењерских објеката, како грађани Кине не би прелазили на територију Русије. Тим поводом треба направити маршруте за прелазак далекоистичног леопарда, да им се остави слободно место, како би животиње могле несметано да прелазе границу.
О стварању посебно заштићених трансграничних територија говорило се на Форуму о тигровима, који је у новембру прошле године био одржан у Санкт-Петербургу. Да подсетимо, форум је окупио 13 шефова влада земаља на чијој територији обитавају тигрови. Али многе одлуке донете ради спасавања пругастих дивљих мачака, позитивно ће се одразити и на очување популације леопарда. Јер главне опасности по тигрове и леопарде су исте. То је сеча шума, пожари, изградња путева, неконтролисани улов јелена и дивљих свиња, који су главни извор хране за дивље мачке. Чести су случајеви криволова. Неко убија звери због лепог крзна. У источној медицини леопард, као и тигар, цени се од бркова до репа.
Далекоистични леопард је један од најлепших преставника мачака. Он је врло скривен, зато се врло ретко може видети у природи, каже Сергеј Арамилев.
Нажалост, видео сам га само једном у животу, уз помоћ фотоапарата много пута сам успевао да добијем његове снимке. Али изблиза то је незабораван призор. Тим пре што је то било зими, он је био са зимским крзном – такво пегаво крзно, помало подсећа на домаћу мачку, али истовремено врло је обазрив и вешт. Буквално за 20-30 секудни нестао је из вида.
Поред тога што је то врло лепа, паметна и грациозна животиња, она има још једу врло важну особину – то је најмирољубивији грабљивац. Леопард никада не напада човека. Можда је време и да човек престане да напада њега и да стане у његову заштиту?
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















