Космички и земаљски живот Бајконура

Поводом 50-годишњице првог човековог лета у космос, која се обележава у априлу ове године, приређен је међународни филмски пројекат – филм Бајконур, поетична прича о љубави и космосу.

Казахстанска реч бајконур ушла је у међународни лексикон заједно са руским именом Јуриј Гагарин. Први космонаут Земље стартовао је у Васиону управо са космодрома Бајконур, чији назив у преводу са казахстанског језика звучи симболично: плодна земља. Између осталог, плодност ове пустињске земље довољна је углавном за раскошно цветање лала у пролећном периоду. А од 1957. године, када је у рад пуштен космодром, земља Бајконура осећа колосалне еколошке проблеме. Одатле је извршено преко половине лансирања у космос и разни делови који се одвајају од ракета приликом лансирања, враћају се на ту земљу, падају поред насеља у којима живе људи. О том свакодневном, не парадном животу који протиче око космодорма размишљао је руски сценариста Сергеј Ашкенази, када је добио идеју за филм Бајконур. У интервјуу за Глас Русије он каже:

Требало би видети и тај град, и космодром, и како узлеће ракета... То је страшно. Шта да се каже, опасност је огромна за све. Љди се не играју само ватром, него својим животом. Сви мисле да је космодром стартни стуб са којег полеће ракета, наставља сценариста. У ствари Бајконур чини 25 космодрома разбацаних на 72 хиљаде квадратних километара. То је сада територија Казахстана, од којег Русија изнајмљује космодром. Један од услова је учешће локалног становништва у његовом сервисирању.

За ексклузивни материјал сценарија заинтересовао се немачки режисер Фајт Хелмер и заједно са Сергејом Ашкеназијем они су снимили филм Бајконур. Главни јунак филма је млади Казах по надимку Гагарин. Он живи у селу, у јурти – то је национални казашки шатор од филца. Ради као радиста: преко радија утврђује време ланисрања ракете, прати њен лет, говори Сергеј Ашкенази.

Космодром је проникнуо у живот малих села, наставља сценариста, они су проникли у живот космодрома... Када полеће космички брод, од њега се одвајају делови. Одломци су разбацани по огромној територији. Они су такве величине да се од њих може направити кућа, у њој се може живети, могу се држати овце, може се направити кухиња или гаража. Ево какво је то прожимање два света.

Космички интријери на земљи, неземаљска љубав главног јунака: он се заљубљује у космичку туристкињу Францускињу. Њу игра фотомодел Доминик де Вилпен – ћерка бившег премијера Француске. Ова љубав је као звезда која долази из космоса и помрачи за младића земаљски свет. Али румантичну причу, по мишљењу Сергеја Ашкеназија, пре треба примети као легенду.

Космос се отвара пред човеком, каже сценариста, али то не значи да је он тако потребан космосу, а космос да је потребан њему. Пре је човек потребан сам себи у овом свету у којем живи. Вероватно је исправније у њему наћи себе, а не покушавати скок у други свет.

Остаје да се дода да је интернационална филмска екипа филма Бајконур прва којој су дозволили снимање на територији легендарног космодрома.