Кревет као „бојно поље“

11.02.2011. год.

Ово је тема о којој ми је увек тешко да пишем. Увек ми је болно да размишљам или слушам људе с којима се дружим или с којима радим, а који су дошли у ситуацију да им је кревет, на неки начин постао „бојно поље“.

Важно ми је одмах на почетку да објасним што мислим кад кажем „бојно поље“. Наиме, неколико људи које приватно знам и дружим се с њима, као и неколико бивших и садашњих клијената нашли су се у једном тренутку свог партнерског или брачног живота у ситуацији у којој се већина љутње, замјерања, повреда и оптуживања канализирала према сексуалним односима.

Почели су да се једно од другог сексуално удаљавају, „за казну ускраћивају“ сексуалне односе, говоре једно другом да више нису привлачни, престали су да се додирују и мазе и ван сексуалног односа.

На неки начин су почели једно другог кажњавати кроз сексуалне односе. Зато кажем да је њихов кревет постао „бојно поље“.

С једном пријатељицом сам често дуго разговарала јер јој је било тешко и није била срећна са ситуацијом у којој су се нашли она и супруг. Уз њену ћу дозволу и на њиховом примјеру објаснити шта желим. (Њихов однос сада полако али сигурно иде према срећнијој фази).

Били су заједно неколико година. Сексуалне односе су у почетку имали, како она каже – редовно. Нису причали о сексу јер нису никада имали никакве сметње. Мазили су се и љубили често током дана.

Након неког времена она је схватила да су им односи постали ријетки. Одлучила је да постане мало активнија и пришла му је неколико пута са жељом да иницира сексуални однос а он ју је сваки пут одбио јер је био уморан или је морао да заврши посао (кући на компјутеру).

А кад јој је он пришао, она је осјећала да он то „одрађује“ јер осјећа да мора. Она се осјетила повријеђеном и затворила се, очекујући да ће он то примјетити и прићи јој. Међутим, како он то није примјећивао, она се све више затварала, била све поврјеђенија и отуђенија.

Ни једно ни друго нису учинили искорак и поразговарали о ситуацији. Она је почела да га боцка (онако испод појаса) због избјегавања сексуалних односа а он јој је, у жељи да се одбрани, на то рекао да се удебљала од кад су се упознали и да можда зато нема више жеље за сексаулним односом с њом.

И ту је почео „рат“.

Почели су једно другом да говоре разне ствари везане уз секс, каже она да су били „отровни“ једно према другоме. Престали су да се мазе и физички додирују преко дана. Каже да, кад врати „филм“ унатраг, увиђа да је то трајало месецима прије него је свега постала свјесна.

Ван сексуалног контекста су добро функционисали, обављали заједно активности као и прије, дружили се с пријатељима, разговарали о пословним проблемима и колегама, планирали годишњи одмор...

У сексуалним ситуацијма се свако од њих затворио иза свог штита и кад је изгледало сигурно, нападао оног другог, затварајући се, иза сваког напада, опет иза штита.

Једног дана је примјетила да он мобилни телефон увек узима са собом, гдје год иде и почела је да сумња да нешто таји од ње.

У том тренутку смо почеле да разговарамо јер ме назвала и рекла да би дошла до мене и нешто ме питала. Плакала је, била љута и тужна, љубоморна и уплашена.

Свакако, ја сам је питала зашто не разговара отворено с њим, зашто му не каже како се осећа и чега се боји? Рекла ми је да баш зато што се боји то не ради. Шта ако је он почео флертовати с неком женом? Што ако му заиста више није привлачна, како јој је рекао и ако се то више не може поправити?

Што ако га је отјерала од себе својим подбадањима? Што ако... што ако... што ако.... Из ње је „викао и плакао“ страх. Страх да ће га изгубити ако се суочи са његовим одговорима.

И тај страх је често најодговорнији за „рат у кревету“.

Бојимо се да нас други/а не воли, да му/јој нисмо довољно добри, да ће нас одбацити ако покажемо своју слабост. И зато радије настављамо борбу и остајемо заједно као „спаринг партнери“ а не љубавни партнери. Остајемо заједно без отварања болних тема, радије него ли да покушамо да отворено поразговарамо о свему што нас тишти и боли.

Кад сам јој рекла да тиме, што избјегава разговор с мужем, бјежи од реалности и бира да живи у илузији, није била срећна.

Често се и у свом раду сусрећем с људима који се боје реалности и радије живе у илузији и бегу од стварности, због страха да је оно што би чули или доживјели, кад би отворено ставили карте на сто, претешко за издржати.

Најчешће је управо супротно. Одржавање илузије је тешко а улазак у стваран живот је лаган као кад нам неко скине огроман терет с леђа.

Скривање иза штита и неискреност је бирање живота у илузији, живота у којем су игрице и игре, подбадања, „ударци испод појаса“, измишљања, страх и исцрпљивање. Проговорити о свему томе само нас може ослободити. Tony de Mello каже да кад погледамо илузији у очи она се расплине и нестане.

То желим свима који су се на овај или онај начин нашли на бојном пољу. Што више отворених разговора, што више скидања ознака „табу-не причај о томе“ то опуштенији и мирнији можемо бити. Оно чега се бојимо мање је страшно и опасно кад о томе проговоримо.

Моја пријатељица је ипак почела да разговара с мужем, чула је и његову страну доживљаја и повреде које је он осјетио. Чула је његову забринутост да није више довољно добар у кревету јер је осетио да она избјегава секс а мислио је да је то зато што она више не ужива у сексу.

Подбадања су само прекрила ту забринутост да не буде изложена јер је ту био рањив. Отвореност и говор о страху је помогла. Ни једно ни друго се не желе растати, желе да остану заједно. Свакако, отуђеност и губитак повјерења не могу нестати у једном трену, али оно што је добро код њих двоје је да су се договорили да нема више подбадања ни вријеђања у подручју сексуалности. Каже она да, ако мора понекад бити „борбе“, она мора остати ван спаваће собе.

Вјерујем да ће им бити добро, да ће сада знати да његују отворен разговор. Иако нису сва бојна поља као њихово, вољела бих да овај њихов примјер буде путоказ и неким другим паровима који се још увек боје разговора и отворености о сексуалним односима и властитој сексуалности.

Пише: Наташа Баролин Белић, сексуални терапеут и саветник за везе

Извор
Б92(Т)

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....