УН и Балкан: плишани развод

Генерални секретар УН Бан Ки Мун намерава ускоро да посети Балкан, како би пружио подршку процесу помирења, интеграције и јачања регионалне сарадње. Ово је он изјавио у току састанка у Њујорку са чланом Президијума Босне и Херцеговине Бакиром Изетбеговићем. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Ни УН, ни Сарајево не журе да конкретизују рокове предстојеће посете Балакану генералног секретара УН, указујући тек да ће до посете доћи ускоро. Оваква увијеност није случајна. Ради се о томе што је улога УН у региону значајно смањена. Све основне акције о проблемима балканског регулисања одвијају се сада под окриљем ЕУ, НАТО-а или Савета Европе – било да је то разматрање међуетничких проблема или истрага злочина на Косову.

Управо на Косову, као и у самој Босни и Херцеговини, слабљење позиције УН посебно је приметно. У Сарајеву кључна овлашћења има Високи представник међународне заједнице, аустријски дипломата Валентин Инцко. Управо он ових дана преговара са кључним лидерима локалних заједница, како би их убедио да формирају радно способне органе власти. Што се тиче Косова, тамо је основне полуге утицаја концентрисала у својим рукама ЕУ. Цивилно-полицијска мисија ЕУ решава у Приштини сва питања – укључујући формирање органа власти и чак истрагу злочина косовских сепаратиста. Па и саме ове злочине нису истраживале УН, чак ни Хашки трибунал, већ специјални известилац СЕ Дик Марти. Што се тиче шефа Мисије УН на Косову, Италијана Ламберта Заниера, његова оцена деловања Парламентарне скупштине СЕ, која покушава да осветли чудовишне злочине, достојна је дивљења. У недавном интервјуу локалним медијима Заниер је изјавио да је реч само о неким претпоставкама које се тичу прошлости. И то је читава реакција на разобличења која су већ произвела ефекат бомбе у европским престоницама! Ако се мисија УН на Балкану сама држи по страни од најакутнијих проблема, може ли се одекивати од ове организације реални допринос процесу помирења?

Међутим, још 2007. године управо УН су играле главну улогу у организацији међународних преговора о статусу Косова. Тада није пошло за руком да се нађе решење, мада то не даје УН основе да се дистанцирају од датог питања – истакао је у разговору за Глас Русије експерт Инситута за славистику РАН Александар Карасев.

Споразум се може постићи увек. Он би помогао да се у појединој мери сагледа ситуација на Косову. А тако је питање сатерано у нови ћорсокак. Сам Бан Ки Мун на заседањима СБ УН за Косово сваки пут изјављује о неутралном статусу своје организације. То подстиче сепаратисте на даља једнострана дејства. Ауторитет није додала УН ни одлука Међународног суда. Јер овај орган је признао да декларација о независности Косова не противречи међунаордном праву, али је истовремено одбио да даје правну оцену дејствима других држава. Стиче се утисак да УН теже да пребаце балканске проблеме на плећа ОЕБС-а, СЕ, ЕУ, НАТО-а, ограничавајући се само најопштијим позивима за сарадњу.

Остаје да се надамо да генерални секретар УН неће приредити своју балканску турнију поводом трогодишњице проглашења независности покрајине од Србије, која се на Косову обележава 17. фебруара. То би било, како се каже, превише...