Борба против елементарних непогода

Број жртава елементарних непогода протекле године је био један од највећих током неколико деценија. 2010. године од њих је погинуло више од 250 хиљада људи. Такве је податке навео генерални секретар УН.  Бан Ки Мун је упозорио да и  ова година може да буде за човечанство исто толико тешка.

Протекле године су планету захватиле разорне катаклизме. То су земљотреси на Хаитију и поплаве у Пакистану, суша и пожари у Русији и САД-ама, циклони и тропске буре на мору у Азији. 2011. година на самом почетку је обележена  невиђеним поплавама у Аустралији и Бразилу.

Ниједна држава, ниједан град нису осигурани од природних катастрофа. Што више, -  истакао је генерални секретар УН, - страдају од последица елементарних непогода  сиромашне земље.  Најподложнија су им деца.

Чини се да буран развој технологија – између осталих и у сфери безбедности – мора да помогне човеку да успешније савладава последице елементарних непогода. Зашто се уствари број жртава природних катастрофа не смањује, већ повећава сваке године? Према мишлењу експерата,  делује истовремено неколико чинилаца. Прво, на планети има све више људи. Данас  они насељавају таква места где наши преци никако не би саградили своје куће: низије близу река и морске обале, рејоне повећане сеизмичке активности. Осим тога, расте број природних катаклизама. У томе велику улогу игра и  делатност самог човека, - истакао је у интервјуу Гласу Русије руководилац програма Клима и енергетика Фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

То је последица неизбалансираности климе због пре свега антропогенског утицаја, који се поклопио с природним процесима, који су увек били актуелни. Разумљиво је да ће број опасних појава, у сваком случају, временских,  расти. Током наредних 10 година нећемо моћи да укинемо антропогенске промене климе. То ћемо моћи најраније за 50 година.

Стручњаци су убеђени: ради успешног супротстављања природним катаклизмама потребно је ујединити напоре.  Пример таквог уједињења је руска иницијатива стварања јединствене службе за ванредне ситуације. У складу са споазумом између Русије и Србије први европски Центар за борбу против ВС прорадио је у Нишу. Његовом раду су се прикључили спасавачи из Италије, Немачке, Грчке, Швајцарске и других држава. Центар је потврдио своју ефикасност већ 2010. године: јудињене снаге 19 земаља су се бориле против пожара у Русији и Израелу, бориле се против поплава у Источној Европи.

Међутим, треба се не само борити против последица елементарних непогода. Например, могуће је да се пожари избегну - не сме се ложити ватра или бацити пикавац у време суше. Цена такве неодговорности може да буде нечији живот.