У космос према формулама Келдиша

Ове недеље је Русија обележила 100. годишњицу рођења академика Митслава Келдиша, једног од отчева-оснивача пилотиране космонаутике. Сјајни математичар и балистичар, он је прорачунао орбите и израчунао млазни погон ракета за први вештачи Земљин сателит, брод Јурија Гагарина, аутоматских станица, упућених према далеким планетама. И данас се остварују идеје тог академика. Например, остварује се припрема експедиције према Марсу, која је планирана за 2030. годину.

Научници поново проучавају Месец. Кина, САД, Јапан остварују опширне месечеве пројекте. Ни Русија не заостаје.  Прве етапе руског месечевог програма ће бити слетање две аутоматске станице на северном и јужном полу Месеца, - каже директор Института космичких истраживања (ИКИ) РАН, Лав Зелени.

То су пројекти Луна-глоб и Луна-ресурс, њихово остваривање се планира за 2013.-2014. годину. На апарату Луна-ресурс, који се припрема заједно с Индијом, биће  један мали индијски луноход, једно десетоструко или петнаестоструко мањи од чувеног совјетског месечевог возила. На другом апарату ће бити бушилица. Главно је што нас интересује: у поларним областима испод површине Месеца је откривен лед. Мора се слетети у једном од таквих места.

Раније је руски апарат ЛЕНД већ потврдио присуство великих залиха воде на Месецу. То је веома важно ради стварања тамо у будућности насеља. Зато Русија, развијајући национални месечев програм, учествује и у међународним пројектима, усмереним на стварање велике месечеве базе, - истиче директор ИКИ.

Када се упореде месечев и марсовски пројекти, Месец је као потенцијални  извор ресурса очито много важнији. Међутим, Марс је интересантнији за науку. Зато је ИКИ  предвидео истраживања без премца у програмима других земаља.  Такав пројекат је Фобос-грунт: апарат лети према Марсу, слеће на његов сателит Фобос, узима узорке тла и носи их на Земљу. Лансирање је предвиђено за 11. новембар ове године. Постоје и други марсовски пројекти.

Разрађује се и заједничка руско-европска мисија према околини Јупитера, - наставља Лав Зелени.

Интересује нас систем Јупитера, нарочито Европа – јединствени сателит покривен  смрзнутим одозго океаном слане воде. Један од пројеката  се зове Лаплас, он предвиђа слетање на Европу и истраживање особина смрзнуте материје.  Да ли тај лед има пукотине, може ли слана вода да изађе напоље? Истражујући Европу, можемо да добијемо одговор на фундаментално питање: како у таквим условима може да настане живот? То је од огромног значаја  за схватање живота на Земљи и тражења га на Марсу и другим планетама.

Што се тиче перспектива пилотиране космонаутике, наредних година она неће  изаћи ван околоземаљске орбите где је пре 12 година почела изградња МКС.

Лав Зелени претпоставља да ће МКС постати последњи толико огроман објекат у орбити Земље. Замениће је компактни аутоматизовани комплекси. У перспективи ће  делове пилотираних станица монтирати и пробати директно у орбити.  Комплекс за  марсовску експедицију ће бити саграђен  управо на такав начин, - закључује Лав Зелени.