Први косовски мученици

Косово заузима важно и судбоносно место у историји не само србског народа, већ и читавог православног света. То је повезано и с бројним манастирима, црквама, и светим мученицима који су страдали за своју веру. Још у 2. веку наше ере на Косову су од руку незнабожаца пострадало за хришћанску веру два рођена брата Флор и Лавр. Њихов подвиг је постао претеча патњи и прогањања, које су трпели Срби од стране Турака и Албанаца.

Православна Црква светкује свете мученике Флора и Лавра 18. августа према старом календару или 31. према новом календару. Браћа су живела у Византији, затим се преселила у Илирију, у римски град Уљпијана, који се налазио један километар од манастира Грачаница. Ту су хришћани Прокл и Максим поучавали браћу  занату клесара и основама веронауке.

Када се владар суседне области обратио владару Илирије Ликиону с молбом да му пошаље искусне клесаре ради изградње незнабожачког храма, тај му је послао Флора и Лавра као најбоље мајсторе. Градећи незнабожачки храм, браћа су делила сиромасима своје плате и преносила свету веру.

Једном, када су Флор и Лавр клесали камен, пришао им је млади син незнабожачког свештеника и гледао браћу како раде. Одједном је комад камена погодио младића у око. Када је прискочио његов отац, незнабожачки свештеник Мемертин, он се бацио на раднике, али су га други радници задржали. Флор и Лавр су обећали наљућеном оцу да ће син оздравити.

Флор и Лавр су почели да се моле Богу да би  младић био излечен. После молитве су браћа прекрстила болесно око,  те је оно одмах постало здраво. После таквог чуда су поверовали у Бога и младић, и његов отац.Ускоро су Флор и Лавр заршили изградњу незнабожачког храма, али су га осветили на хришћански начин: ставили  крст и, окупивши око 300  хришћана,  молили се. Затим су сви заједно почели да обарају незнабожачке идоле.

Када су незнабошци сазнали о том догађају, они су одлучили да све спале, а Флора и Лавра су вратили владару Илирије Ликиону. Када их је он саслушао и видео непоколебљивост њихове вере, он је наредио да их баце у дубоки бунар и живе затрпају земљом.

После  више година су њихове неиструњиве мошти биле нађене и пренете у Цариград, где је око 1350. године главе мученика видео у манастиру Пантократора руски монах Стефан Новгородац приликом ходочашћа у Византију.

Вероватно због чврстих трговинских веза између новгородских и византијских трговаца настало је усмено предање да је од  отварања моштију светих Флора и Лавра престао помор стоке. Онад је у Русији почело поштовање тих светаца као покровитеља коња. Народ их је називао Фрол и Лавер. Светој браћи су се обраћали с молитвом било којом приликом, када је реч била о коњима. У шталама за краве су обавезно ставили икону светог Власија, а у шталама за коње -  ликове Флора и Лавра.  У време пролећне паше стоке (на дан светог Ђорђа), а затим током паше пастири су се увек молили Флору и Лавру.

У Русији је постојао народни обичај: за «коњски празник»,  како су називали дан светковина Флора и Лавра, из свих села су терали коње пред цркву са машнама у гривама и реповима, покривали су их лепим ашама. Амове су такође  украшавали машнама и прапорцима. Животиње би увек  водили на купање и појили, затим  ставили пред цркву. Одржавало  се богослужење, те би коње окропили светом водицом.  Веровало се да на дан када се светкују Фрол и Лавр, на коњима се не сме радити да не би дошло до помора стоке.

Поштовање према светој браћи је повезано и с битком на Куликовом пољу 1380.  године, где су руске војске победиле Татаро-Монголе.  Кнез Дмитриј Донски је добио благослов преподобног Сергија Радонешког на дан светковина мученика Флора и Лавра. После победе тај дан је заувек остао у сећању руских људи.

Управо тада су почели да сматрају Флора и Лавра заштитницима Русије. Била је чак насликана посебна  икона Чудо о Флору и Лавру, на којој Арханђео Михајло уручује узде на војнички начин оседланих коња Флору и Лавру.

Назив Фроловска капија Московског Кремља, који је саградио Дмитриј Донски, потиче од цркве Флора и Лавра у Мјасницкој улици према којој је водио пут из Кремља. Од 1658. године се капија зове Спаска. На Спаској кули Кремља се налази чувени часовник, под чије избијање грађани Русије дочекују Нову годину.

Од 14. века не само у Москви, већ и у читавој Русији су  саграђене биле цркве у част Флора и Лавра на свим станицама за поштанска кола, повезаним са коњима. У Кијеву 1566. године је чак био основан Флоровски женски манастир, освећен у част свете браће. Поштовање првих косовских мученика све до сада није  престало ни у Русији, ни у Србији.