Савремена уметност – културно предворје руско-шпанске године

У Мадриду завршена је међународна изложба савремене уместности ARCO на којој је Русија била представљена као почасни гост. Престижни статус руских учесника везан је за посебне односе између Русије и Шпаније ове године. Она је проглашена за унакрсну годину две земље, тако да је мадридски ARCO био културно предворје званичног отварања Године Русија-Шпанија.

На изложби у Мадриду, одржаној по 30. пут, Русија није новајлија, мада је први пут наступала са широким замахом, представивши преко 20 представника. О томе је у интервјуу за Глас Русије говорила сарадница руског Државног центра савремене уметности Ирина Горлова.

ARCO има озбиљну репутацију у уметничком свету. То није само продајна изложба, једна од највећих у Европи, прати је и велики паралелни програм: округли столови, симпозијуми, различите манифестације на неколико места у Мадриду. И први пут и усторији ARCO у програму су биле и руске галерије, и велике руске институције, које се баве савременом уметношћу: државне, друштвене и приватне. Јасно је да галерије рачунају пре свега на то да ће привући међународну пажњу, на пропаганду својих уметника и на финансијску корист. Што се тиче осталих учесника пројекта – а то су музеји и цнетри савремене уметности и културе – они су били концетнисани на штандовску презентацију своје делатности. Ми, на пример, показали смо делатност нашег Центра као мрежне организације. Наш штанд је био направљен као интерактивна карта, која се отвара у велике видеопројекције и показује рад московског музеја савремене уметнсоти и његових филијала у Санкт-Петербургу, Нижњем Новгороду, Јекатеринбургу и Каљининграду. Такав облик представљања био је не само наша жеља, већ и захтев организационог комитета ARCO, према којој на презентацији институција није могло бити оригиналних уметничких дела.

Између осталог, за галеристе слична ограничења нису постојала: они су учествовали управо са личним радовима и скоро сви врло успешно. Од 8 руских галерија, највише је добила петербуршка Галерија Нарине Гусич. Европски колекционари су са задовољством куповали објекте уметнице Марине Алексејеве које је она представила – куће за лутке са брижљиво урађеним мини-интеријерима. У страну колекцију су ушле и наочаре-монитори – технолошке арт-новине од московске групе Електробутик и галерије Икс Ел. Профитирала је и московска Галерија Марата Гељмана, која је представила можда највећу групу уметника. Тако се за радове Дмитрија Гутова – гвоздене конструкције по мотивима Рембрантових цртежа – стајало у реду.

Предстојећа унакрсна година Русија-Шпанија обећава много повода за испољавање симпатија између две земље. Њен програм садржи преко 700 манифестација, при чему најбогатији одељак је посвећен управо културној сарадњи.