Александар Македонски: пирови освајача

Александар Македонски чудио је савременике и потомке. Огромна држава коју је створио родила је нову хеленску цивилизацију. Оставила су освајања Александра Великог и траг у историји кулинарства. Управо њему Европа дугује познанство са многим до тада непознатим воћем. После Александрових похода са Истока у Грчку и Италији довезене су кајсије. Из Индије у Средоземно море довезли су лимун. И први европљани који су видели банане, били су, очигледно, ратници армије Александра Македонског, који се упознао са непознатим воћем за време индијске кампање 327. године пре наше ере.

Сам млади цар Александар одликовао се, ако је веровати античким ауторима, крајње суздржаним односом према храни. Обично је Александар почињао дан тиме што је приносио жртву боговима, а после тога је доручковао седећи. На одмориштима цар се купао или мазао тело, за то време питао је оне који су наређивали куварима и пекарима да ли је припремљено све што треба за ручак. Бивало је већ касно и мрачно када је Александар, лежећи на софи, приступао ручку. За време трпезе цар је испољавао невероватну бригу о онима који су са њим ручали и пажљиво је посматрао да нико не буде занемарен или увређен.

Ручкови које је приређивао Александар увек су били величанствени и трошкови на њих су се увећавали заједно са успесима. Управо због страсти Александра Македонског ка пиревима, стекао је репутацију човека који воли вино. Али антички историчари су уверавали да је у ствари на пиру Александар више разговарао него пио и сваки пехар је прати дугим говором. Па и пировао је само онда када је имао много слободног времена. После пира Александар се купао и спавао често д подне, а понекада је проводио у постељи читав нареди дан.

Али очигледно Александар Македонски није увек био суздржан у вину. Царев друг, филозоф Анаксарх на царском пиру је једном подигао пехар са вином и рекао да од њега може да умре чак бог – тако је он алудирао на то да неумереност Александра, који је претендовао на божанску природу, штети његовом зрављу.

За време пирева хвалиставост цара освајача постајала је несносна. Он се и сам бескрајно хвалио и жељно слушао речи ласкаваца. На једном од пирова цар се посвађао са својим старим другом Клитом, бацио на њега јабуку и кренуо да тражи мач. Без обзира на то што су другове раздвојили, пир се ипак завршио трагедијом: Александар је убио копљем Клита.