На страни Христа и слободе

Проблем социјализма је увијек био у центру пажње чувеног руског писца, и како је сматрао Берђајев, Достојевски је написао "најдубље мисли о социјализму које су икад изречене".
- Достојевски је умјетник и мислилац епохе подземне револуције која је започињала, револуције у духу људском, у духу народа. Он је са генијалном проницљивошћу наслутио идејне основе и карактер будуће руске револуције, па може бити и свјетске. Он је пророк револуције у најнепосреднијем смислу ријечи. Достојевски је открио њене идејне основе, њену унутрашњу дијалектику и дао нам њен лик. Назрео је карактер руске револуције у дубинама духа, у дубинама тог процеса, не обазирући се на спољашње догађаје емпиријске стварности која га је окруживала - записао је Николај Берђајев.
Он је сматрао да је Достојевски био револуционар духа у дубоком смислу ријечи. Руског писца је бранио од напада да је реакционаран, јер како је наводио Достојевски није био против напретка, већ против "античовјековог и антихристовог духа револуционарних покрета и идеја".
- Непријатељство Достојевског према револуцији није било непријатељство обичног човјека који брани некакав стари начин живота. То је било апокалиптично непријатељство човјека који је стао на страну Христа у његовој посљедњој борби са антихристом. Онај ко је окренут Христу Будућности и посљедњој борби на свршетку времена. У револуцији се води уобичајена борба. Сукоб интереса, који се води на површини. Али, Достојевски остаје по страни те борбе - писао је Берђајев.
Познати мислилац и теоретичар руске књижевности је истицао да је Достојевски јасно показао "како пут слободе који је прешао у самовољу обавезно доводи до побуне и револуције. За писца највећих романа руске књижевности, сматрао је Берђајев, "револиција је кобни удес човјека који је отпао од божанских праоснова и који је схватио своју слободу као празну и побуњеничку самовољу". Револуција означава катастрофалну промјену у првобитном односу човјека према Богу, свијету и људима, наводио је филозоф. То што је Достојевски откривао о човјеку као индивидуи, наводи Берђајев, важило је у етици славног руског писца, и за народ и друштво.
Антиреволуциони став Достојевског темељио се на схватању да питање: "Да ли је све дозвољено?" стоји једнако и пред индидвидуом и пред читавим друштвом. Они исти путеви који људску индидвиуу воде у злочин, воде читаво друштво у револуцију. Као што човјек у својој самовољи преступа границе дозвољеног и губи слободу, тако и народ може да прекорачи границе и изгуби своју слободу. Слобода се тада, објашњавао је Берђајев, по Достојевском претвара у ропство и насиље. Тај процес губитка слободе у револуцији и њеног претварања у нечувено ропство Достојевски је пророчки предсказао и генијално наслутио у својим дјелима.
- Он није волио револуцију зато што она води поробљавању човјека и одрицању слободе духа. То је његов основни мотив. Из љубави према слободи Достојевски је у идејном смислу устао против револуције разобличујући њене праоснове које обавезно воде у ропство. По Достојевском револуционарни процесу су порицали братство и једнакост међу људима и водили у нечувену неједнакост. Он никад не постиже оно чиме опсјењује и привлачи - објаснио је Берђајев суштину антиреволуционарност Достојевског, те уједно бранећи чувеног писца од става Запада да су његово дјело и мисао реакционарне.

"Нечисте силе" испред времена

Овај руски мислилац је доказе за овакав свој став пронашао у дјелу "Нечисте силе", за који је написао да је "роман не о садашњости, него о будућности."
- У руској стварности `60-их и `70-их још увијек није било ни Ставрогина ни Кирилова, ни Шатова, ни П. Верховенског, ни Шигаљова. Ти су се људи појавили у Русији касније, када је тло постало погодно и када су започела религиозна кретања.
У "Нечистим силама" Достојевски разотркрива дубине, показује посљедња начела, њега не занима спољашњи изглед ствари. Та најдубља начела морају се манифестовати у будућности. И читав Достојевски је окренут будућности која ће се родити из оног бурног унутрашњег кретања које је он наслутио - тумачио је Берђајев однос револуције и будућности код чувеног књижевника који је открио у "Нечистим силама".