Карла дел Понте: рад над грешкама

Бивши Генерални тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте у интервјуу за шведски лист Ноје Цирихер цајтунг изразила је спремност да доврши истрагу злочина албанских сепаратиста на Косову – између осталог продаје органа заробљених Срба. Тему наставља наш коментарор Петар Искендеров.

Пошто је Парламентарна скупштина СЕ у својој јануарској резолицији затражила да се срповеде брижљива међународна истрага злочина на Косову – пред светском заједницом је одједном искрсло сакраментално питање: А ко су судије? Врховни комесар ЕУ за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон одмах је предложила услуге цивилно-полицијске мисије ЕУ у Прштини. Ипак сам специјални известилац Парламентарне скупштине СЕ за Косово Дик Марти и правобранилачка организација Хјумен рајтс воч посумњао је у објективност ЕУ. Јер управо ЕУ помаже албанским властима на Косову да граде институције своје самопроглашене државе. И зато Брисел тешко да је заинтересован за разоткривање антисрбских злочина својих штићеника. Јер у реферату Дика Мартија фигурира чак актуелни косовски премијер Хашим Тачи.

У насталој ситуацији иницијатива Карле дел Понте привлачи посебну пажњу. Управо у својој књизи: Лов – ја и ратни злочинци, изашлој 2008. године, први пут је испричала свету шокантне детаље о одузимању органа од заробљених косовских Срба ради њихове препродаје на црном тржишту. Сада Парламентарна скупштина СЕ управо и позива да се до краја истраже чињенице и да се казне кривци независно од њиховог статуса.

Ипак постоји околност која нас наводи да се са опрезом односимо према актуелним изјавама Карле дел Понте. Јер она је као главни тужилац Хашког трибунала имала најшира овлашћења за истрагу. Ипак она јој није дала размаха, за разлику од случајева покренутих тада против лидера тадашње Србије и Југославије. Сама Карла дел Понте криви за то НАТО, УН, власти Косова и Албаније и многе друге који јој нису дозволили да скупи неопходне доказе. У својој књизи она указује да су Мисија УН на Косову и миротворци НАТО-а сматрали да оптужбе против Тачија прете не само безбедности њиховог персонала и мисије, већ и сваком покушају успостављања мира на Балкану.

Што се тиче става Запада у погледу албанских сепаратиста Косова тачно је речено. Али да ли то оправдава ћутање саме дел Понте? Јер већ 2000. године она је, по сопственом признању, имала у рукама опширне материјале – између осталог сакупљене на лицу места. Ипак објавила их је тек 2008. године – месец и по после самопроглашења независнсоти Косова. Другим речима, играла је на страни истих тих архитеката косовске независности, који су ометали истрагу.

И данас питања геополитике и даље ометају утврђивање истине. Јер прогласити Тачија и друге бивше лидере ОВК кривим за најтеже злочине значи довести у питање читав косовски пројекат Запада. Дати пројекат полаже кривицу за косовски конфликт искључиво на Београд, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасев.

Већ је утврђено да никаквих хиљада или десетина хиљада албанских жртава на Косову није било. Албанске избеглице 1999. године бежале су не само због ратних дејстава, већ и од бомбардовања НАТО-а. Зато је питање о масовним антиалбанским злочинима, да кажемо, измишљено. Ако се сада призна да је главне злочине 1998-99. извршила, напротив ОВК, тада јавност има право да постави питање: на чијој се страни НАТО умешао у косовски конфликт? Зато ће Запад покушати да не дозволи свестрану истрагу у сваком случају, бавила се њоме мисија ЕУ, Хашки трибунал или Карла дел Понте.

Што се тиче саме госпође дел Понте, њој је можда пружена могућност да исправи грешке. У сваком случају тужилац за ратне злочине у Србији Владимир Вукчевић, већ је подржао њен предлог – под условом одговарајуће међунаордне контроле.