Черчил говори

Говор Черчила од пре 65 година у мањем колеџу градића Фултон изазао је моментално реаговање у читавом свету. На Западу је он ускоро постао симбол борбе за слободну од комунистичког утицаја Европу. У Совјетском Савезу  су га схватили као позив на  потпаљивање новог светског рата.  Све до сада су садржај и третирања тог говора различити.

Винстон Черчил, у то време већ  бивши премијер Британије, дошао је у Фултон као приватно лице на позив председника САД Харија Трумана.

Уводни говор Харија Трумана је придао говору Черчила важни политички значај. После пораза на парламентраним изборима лети 1945. године утицај Черчила на светску политику се знатно смањио. Међутим, захваљујући присуству Трумана он је као да демонстрирао свима да иступа и у име председника земље која се налазила на врху светске власти.

У свом обимном реферату је Черчил, између осталог, подвукао да у земљама Источне Европе, које су се нашле у сфри утицаја СССР-а, нема праве демократије, да се над њима спустила гвоздена завеса. Далеко од граница Русије су формиране комунистичке пете колоне, које делују у складу са директивама из Москве. Черчил је сматрао да се неопходно ујединити ради супротстављања совјетској експанзији. Међутим, да ли је његов говор  уствари постао почетак хладног рата, како је било уобичајено да се говори у совјетско доба?

Савремени истраживачи сматрају да је такво питање некоректно, - каже руководилац Центра за проучавање хладног рата Института свеопште историје РАН Наталија Јегорова.

Прво,  немогуће је упоређивање с обичним ратом, када се објављује о почетку војних акција.  Хладни рат је сазревао у току неколико година. На том путу су били важни  догађаји са обе стране:  одређене акције од стране Запада и узвратне од стране Совјетског Савеза.

Пре би се рекло да је фултонски  говор постао један од догађаја који су наговештавали хладни рат. У то време је антихитлеровска коалиција – Британија, СССР и САД -  још увек  формално постојала. Међутим, она више није имала заједничког непријатеља. Друго, све чешће  су се испољавале противречности међу бившим савезницима, који су се борили за сфере утицаја у свету.  Недељу дана  после говора  његов садржај је био објављен у совјетској штампи. 14. марта лист Правда је представио интервју с совјетским лидером Јосифом Сталиним који је сврстао Черчила у  друштвао Хитлера и изјавио да је тај у свом реферату позвао на рат против СССР-а. Уствари говор није био толико агресиван, - сматра Наталија Јегорова.

Свакако, то није било објављивање рата. То је била алузија Запада да није задовољан политиком Совјетског Савеза, те намерава да се јој супротстави, како је предлагао Черчил.

Стаљинова патетика ће бити разумљивија ако се узме у обзир да је он захваљујући  совјетској обавештајној служби добро знао о тајном плану Черчила  Несхватљиво.  Одмах после победе над хитлеровом Немачком ради његовог испуњавања је шеф британских штабова наредио о припреми операције војног супротстављања  напредовању Совјестког Савеза у Источној Европи. Тај план није био остварен јер га нису подржале САД.

Дакле, фултонски говор  за Стаљина, који је био упознат са фактичким стањем ствари, није био празан звук. Међутим, совјетски лидер 1946. године се још увек надао на сарадњу са САД-ом, те он није имао у плану да отпочне хладни рат.