Јапански цунами ударио на светску привреду

Стихија која се обрушила на Јапан разорила је не само животе хиљада јапанских породица и инфраструктуру земље. Жртва стихије може да постане читава светска привреда.

Међу првима на догађаје у Јапану реаговале су берзе фондова. У САД, ЕУ, Русији почеле су да падају не само јапанске хартије од вредности, већ и акције највећих светских индустријских компанија, нафтног комплекса, аутомобилске индудстрије. У томе нема ништа необично, сматрају експерти. Наставља експерт Института за економију РАН Борис Фрумкин.

Трагедија која се десила у Јапану носи не само карактер хуманитарне катастрофе за ову земљу, већ представља и снажан економски ударац за читав свет. Прве последице су већ очигледне. Јапан, као велики увозник нафте, смањио је њену куповину, зато што сада нема где да се прерађује, тешко је довозити. То се одмах одразило на пад цена нафте. Убрзо ће почети да се рачунају губици због стихије. Пострадаће осигуравајуће компаније. Пре свега јапанске, затим америчке и европске.

У депресији су светске инвестиционе компаније. Прво су оне замрзле своје програме у Северној Африци и на Блиском Истоку. И пошто се тенденција ка стабилизацији ситуације тамо за сада не види, они не ризикују да тамо улажу. Катастрофа у Јапану затворила је још једно велико тржиште за инвестиције. Сада су улагања потребна за обнову инфраструктуре, енергетског снабдевања, тачније у гране мало занимљиве за странце.

Тако слободни финансијски токови могу да буду преусмерени у САД и земље БРИКС, сматра Борис Фрумкин.

Пре свега Кина, Бразил, Индија и Русија добиће део ових инвестиција. А затим због неправилности на светском тржишту могућа су шпекулативна улагања капитала у такву робу која је увек потребна: храну, нафту, злато.

Треба рећи да су цене житарица, шећера и низ других производа већ успели значајно да поскупе. Неки експерти предвиђају да ће управо поскупљење намирница, провоцирано како природним, тако и политичким катаклизмама, изазвати нову глобалну економску кризу.

Између осталог, нису сви стручњаци такви песимисти. Многи сматрају да ће потреси бити краткотрајни. Говори члан Комитета Државне думе РФ за финансијско тржиште Павел Медведев.

У средњорочној перспективи, мислим, економија ће на то реаговати управо успоном. Зато што ће морати да се крпи она физичка рупа која је настала у Јапану. Тамо је много тога срушено, мораће да се обнавља. Али за то ће бити потребни нафта, метали и слично. И то ће натерати читав свет да ради интензивније.

Са своје стране јапанске власти предузимају кораке да умире народ и повећају поверење према привреди. Јапанска банка је већ убацила у кредитно-новчана тржишта земље рекордну суму – 220 милијарди долара. А влада је уверила да не намерава да повећава порезе, пошто рачуна да ће успети да изађе на крај са ситуацијом без ове ванредне мере.