Инвеститори спремни да купују рубаљске евро облигације, смета одуство Међународног финансијског центра

Руске дужничке хартије постају све популарније међу западним финансијским експертима. У индексу земаља у развоју Банке Џи Пи Морган, на који се орентишу водећи страни инвестициони фондови, руске облигације заузимају друго место. Учесници тржишта су уверени да ће формирање Међународног финансијског центра у Мсокви учинити инвестиције у рубаљске дужничке инструменте привлачнијим.

Западни инвеститори верују Русији и у Русију. Последња емисија евро облигација од стране домаћег министарства финансија, номинованих у рубљама, изазвала је потражњу међу западним финансијским екпсертима. Фондови и банке биле су спремне да купе хартије у вредности од 70 милиојарди рубаља, мада је обим емисије изнео свега 40 милијарди. Ништа мање нису тражени ни зајмови највећих и најпоузданијих руских компанија. Приликом избора праваца за финансирање многи страни фондови користе индекс И Ем Би Ај Глобал, који саставља америчка банка Џи Пи Морган. Овај индекс одражава ситуацију у земљама у развоју Азије, Африке и Латинске Америке и у државама бившег СССР. Сада на удео хартија руских емитената у њему отпада 11,65%. То је друго место, већи удео има само Мексико. После Русије следе земље као што су Бразил и Турска. Такво интересовање страних инвеститора према Русији лако је објашњиво, каже у интервјуу за Глас Русије старији аналитичар Алфа-Банке Станислав Боженко.

Основни узрок је рубља која поскупљује и скупа нафта. Наравно, све то доприноси интересовању за руске хартије. А други разлог је то што су рубаљске дужничке облигације за западне инвеститоре повољније него облигације федералног зајма које се прорачунавају на руском унутрашњем тржишту.

Ипак управљачи западних фондова се жале да је куповина дужничких хартија номинованих у рубљама сада веома отежана. Недостаје инфраструктура. Све операције на финансијским тржиштима се врше преко специјализованих компанја – клиринг центара. Европским и америчким инвеститорима једноставније је да раде преко центара који су се добро показали, а они нису директно предтављени у Русији. Ситуацију из корена може да промени формирање Међународног финансијског центра у Москви. То ће учинити операције транспарентним и повећаће број заинтересованих да улажу у руско дружничко тржиште, уверен је Станислав Боженко.

Сада је потребан брокер преко којег ће се водити трговина. Одсуство таквог центра одавно је већ одвраћајући фактор за улазак западних инвеститора у рубљу преко облигација на банкарском тржишту. У перспективи центар ће учинити облигације на унутрашњем тржишту погоднијим за западне инвеститоре.

Сада руска влада припрема законодавну базу за формирање Међународног финансијског центра у Москви. Помоћ у том раду треба да пруже велике банке и консалтинг компаније света. Међу њима су Банк оф Америка, Кредит Свис, Сосиете Женерал и УниКредит.