Светска економија на фону природних непогода

Природне катаклизме се одмах огледају на стање светске економије. Истина, овај утицај ни из далека није недвосмислен, тврде стручњаци.

Број природних непогода у току последњих година се нагло повећава. 2000-их година их се у просеку дешавало 385 годишње, док их је 1990-их било 258, а 1980-их – 165. Катаклизме односе животе на хиљаде људи и наносе огромну економску штету, уништавајући објекте и комуникације. На пример, у току последњих година штета од поплава у САД је премашила укупне економске губитке земље за претходних 20 година. Економске последице последњег земљотреса у Јапану од 9 степени још увек се не могу до краја оценити: може бити речи о милијардама долара. Међутим, јапанску економију то неће убити, напротив, помоћи ће њен напредак, сматра директор Управљачке компаније „Финам Менаџмент“ Сергеј Хестанов.

Ако се сетимо историје, сличан земљотрес по снази и разорној моћи десио се у Америци 1906. године у Сан-Франциску. Услед тога град је у потпуности разрушен, а економска штета се у процентуалном односу могла поредити с данашњом јапанском. Разоран земљотрес у Сан-Франциску је буквално пола године након што се десио изазвао озбиљан пораст економије региона зато што су огромни ресурси усмерени на обнављање уништене привреде.

Природне катаклизме се не тичу само земље у којој се дешавају, већ се огледају на светску економију у целини. На пример, ерупција исландског вулкана у марту прошле године представљала је узрок кризе 20% светске авијације. По рачуницама стручњака, дневни губици авиокомпанија услед одлагања летова износиле су најмање двеста милиона долара. Негативне последице катастрофа се могу свести на најмању могућу меру, сматра познати руски економиста Јосиф Дискин.

У условима глобализације међусобне повезаности економија и схватања да несрећа на једном месту може довести до краха светске економије у целини, не треба стварати осигуравајући фонд на националном, већ на глобалном нивоу. То ће омогућити да се новац осигуравајућег фонда троши за обнављање конкретне економије и насупрот томе, изазваће економски пораст, зато што ће постојати потражња за инвестицијама, за грађевинским услугама итд. То ће довести до потребе за мобилизацијом глобалне економије, дакле, не до пада, већ до економског раста.

У целини, сматрају аналитичари, крајње је тешко проценити утицај догађаја више силе на светску економију. Једни економски субјекти могу директно или индиректно извући корист, други трпе губитке. Рецимо, прошлогодишњи земљотреси у Чилију или урагани у Мексичком заливу довели су до пораста цена ресурса из ових региона – бакра и нафте. То се повољно одразило на извознике сировина, али је ударило по џепу увознике.