Авганистан: НАТО показује врата

Председник Карзај већ је показао НАТО-у врата. Такав наслов немачки недељник Шпигел дао је саопштењу да је авганистански лидер у источној провинцији Кунар наступао пред старешинама племена и представницима локалног становништва. Управо у тој провинцији пилоти америчких хеликоптера нанели су недавно ракетни удар на групу од 9 деце, мисливши да су терористи. А мало раније тамо је у авионском нападу погинуло 65 цивила, укључујући жене и децу.

Врло смо стрпљиви људи, изјавио је у свом говору Карзај, али дошао је крај нашем стрпљењу. Ако се води борба против терориста, рекао је он даље, треба их тражити тамо где се они крију последњих година. Јасно је да је Карзај имао у виду суседни Пакистан. Не са изазовом, а пун поштовања смерно просим САД и НАТО да прекину борбена дејства у нашој земљи, закључио је свој говор председник Авганситана.

Без обзира на источњачки увијене ограде на рачун поштовања и смерности говор Карзаја произвео је ефекат бомбе.

Што се тиче реакције високих војних чинова из Пакистана и НАТО-а, ње у суштини уопште није било. Да ли од такве неочекиване смелости од стране свог тобоже до сада послушног штићеника, Вашингтон и Брисел помало су се збунили или су нашли да је сасвим довољно извињење за колатералне жртве, дато ових дана.

Између осталог буквално један дан пре Карзајевог бунта, Гејтс је иступајући на састанку министара одбране земаља НАТО-а прочитао савезницима ноту због тежње да што пре оду из Авганистана. По његовим речима, сада се превише преговара о одласку и недовољно о постизању циљева. При томе чисто на амерички начин Гејтс је напоменуо да Вашингтон сваке године троши на рат у Авганистану скоро 120 милијарди долара. Па и већина погинулих у борбама, додао је он, војници су САД. Експерти, разуме се, немају илузије на рачун последица излива Карзајевих емоција. Тако сматра и заменик директора Института за САД и Канаду, генерал-мајор у пензији Павел Золотарев.

Што се тиче оштре Карзајеве изјаве, мислим да је она дата пре свега рачунајући на реакцију сопственог народа. Он наравно одлично схвата да повлачење НАТО и америчких трупа може да доведе до понављања сценарија с Наџибуом. Али ја бих ипак поделио НАТО и САД. Американци, пронашавши групу људи, одмах нападају, не трудећи се посебно да утврде ко су ти људи. Европљани – Французи, на пример, прво покушавају да се по могућности разаберу, и тек онда нападају. Зато би требало да се замисле пре свега Американци.

21. марта, уочи авганистанске Нове године, Хамид Карзај треба да наведе прве провинције где започиње предаја одговорности за осигурање безбедности локалним безбедносним структурама. По свему судећи, интереси старијег партнера и млађег савезника ту се разилазе. Први очигледно не намерава да жури. Занимљиво је колико ће још из Кабула звучати алузија на чувена „врата“?