2007. година може бити рекордна по броју природних катаклизми

Басен Карибског мора недавно је захватио ураган “Дин”. Брзина ветра који прати ураган износио је 230 километара на час и тај ураган спада у четврту категорију по Сафир-Симпсоновој скали. Ураган је однео најмање седам живота. Центар урагана налазио се 215 километара југозападно од престонице Јамајке Кингстона и 315 километара југоисточно од острва Велики Кајман ‘ најкрупнијег од три Кајманска острва. “Дин” се кретао у западном правцу брзином 32 километра на час, саопштио је Центар за прогнозирање урагана САД у Мајамију, у држави Флориди. Ураган “Дин” је први у атлантској сезони урагана 2007. године коме може бити присвојена и највиша – пета категорија опасности. Та се категорија присваја када брзина ветра који прати циклон, премаши 249 километара на час. Сезона урагана на Атлантику траје од 1. јуна до 30. новембра. Свој назив урагани обично добијају по слову енглеске азбуке. Посто има неколико басена где се формирају урагани, и списака имена има неколико. За урагане атлантског басена постоји 6 азбучних спискова, сваки са по 21 именом, који се користе 6 година заредом, а потом се понављају. Ако у години буде више од 21 атлантског урагана, прелази се на грчку азбуку. У случају када је тајфун посебно разоран, име које му је дато се брише са списка и замењује другим. На пример, име Катрина је заувек брисано са списка метеоролога. Протекли месеци 2007. године били су више него богати природним катаклизмама. На пример, у Европи су целог лета владале жеге. Довољно је сетити се шта се дешавало на континенту у јуну и јулу. Најтеже је било у Европи и на Балкану. У Грчкој су температуре прелазиле 40-ти подељак. Свежине није било чак ни на острвима, без обзира на хладне морске струје. Ужарени ваздух се ширио на север Грчке - у земље бивше Југославије, Бугарску и Румунију. У Румунији су од врућина умирали људи, фармери су трпели велике штете од суше, нарочито после изостанка падавина зими и у пролеће. У Немачкој је аномална жега прогнозирана још у пролеће. У мају је тамо температура достигла скалу карактеристичну за југ Европе. Тако су побијени и многи рекорди. А Велика Британија је овог лета страдала од јаких киша које су изазвале велике поплаве. Највеће поплаве догодиле су се у грофовијама Јоркшир и Линколншир на северу и северо-истоку Енглеске. Поплављена су многа насеља, стамбени рејоин и индустријске зоне, озбиљно је угрожено кретање по аутопутевима и железници, обустављена је настава у школама. У Азији су у летњим месецима владали пљускови и урагани. Највећом стихијом погођен је Пакистан. За огромни град Карачи, који је смештен у сушној зони, где кише ретко падају, неуобичајено јаке тропске кише су представљале праву катастрофу. Рушили су се кровови зграда, далеководи, обрушавала брда. Од снажних киша страдала је и Индија. Људи су гинули у рекама које су се изливале, од удара грома, , ветар је носио кровове кућа и чупао дрвеће. и Аустралија је страдала ове године од врућина. Жега је погодила континент у мају и изазвала највећу сушу у последњих 115 година. Приноси житарица су драстично смањени. Руководилац стратешког програма ОУН за смањење ризика од природних катастрофа Силвано Бричено је у јуну поднео извештај ОУН о томе, да глобалне промене климе појачавају и компликују карактер природних катастрофа, што већ осећа садашње поколење становника планете. По његовом уверењу, кише у Пакистану и Индији, поплаве у Великој Британији, погубне жеге у Грчкој, Италији и Румунији – све је то резултат индустријских отпадних материја које се избацују у атмосферу. “Ми не желимо да плашимо људе, али смо дужни упозорити владе о томе да неодложни проблем повећања ризика од природних катастрофа треба да буде приоритетан на дневном реду сваке државе”, - изјавио је Бричено. По његовим речима, ни једна земља није заштићена од непредвидивих катаклизми скопчаних са променом климе, и сазрела је потреба за стварање комплексних програма за све земље за случај природних несрећа. Бричено је напоменуо, да су појачавање жега и киша које изазивају поплаве предвиђени у прогнозама његовог департмента као први резултати глобалног отопљења.