Последња резиденција последњег императора

Резиданција последњег руског императора Николаја Другог у предграђу Петербурга – Царском Селу претвара се у музеј. Власти Петербурга су усвојиле концепцију комплексне рестаурације Александровског дворца где се налазила та резиденција.

700 до 800 посетилаца ће моћи да истовремено прими тај музејски комплекс Александровског дворца. Управо одавде су Николаја Другог бољшевици одвели у прогнанство и стрељали у  уралском граду Екатеринбургу 1918. године, - подсећа у интервјуу Гласу Русије директор музеја-забрана Царско Село Олга Таратинова.

Та прича - трагична и на свој начин лепа - привлачи људе. Занима их како је живела царска породица Романових. Овде, у Александровском дворцу се осећају патње и осуђеност  породице последњег императора. У источном крилу су биле приватне собе, уређивала их је сама императорка Александра Фјодоровна према  свом укусу. Те стамбене просторије су  пропорционалне човеку. Чини ми се да се овде добро живело, - каже директор музеја.

Александровски дворац су волели многи чланови царске породице, Он је саграђен крајем 18. века по наредби Катарине Друге за њеног омиљеног унука  - будућег императора  Александра Првог.  Дворац је заправо дугача једноспратна зграда са крилима са две стране. У центру главне фасаде је сјајна колонада са два реда коринтских стубова. Од стране парка фасада  је решена као полуротонда са  куполом у облику полусфере. Велики италијански архитекта Џакомо Кваренги је аутор не само пројекта те зграде, већ и ентеријера Парадне анфиладе. И то они су доста добро очувани, без обзира на то  што се  дворац у време Другог светског рата нашао на територији, коју су окупирали хитлеровски фашисти. Ако су фашисти  плански рушили раскошни  Екатеринински дворац Царског села,  барокно ремек-дело Растерлија, Александровски дворац је остао читав, јер се у њему налазио непријателски штаб. После рата је дворац припадао совјетском Војно-поморском ресору.

Иначе, сачуване су ствари имперторске породице – слике, намештај, иконе, порцулан, теписи – све оно аутентично, што су користили Романови после пропасти монархије, када су очекивали  одлуку о својој судбини. У нову експозицију Александровског дворца, например, биће враћен на своје место изаткани у боји лик Марије-Антоанете, француске краљице. Њена трагична судбина  подсећа на судбину руске императорке: у време Велике француске револуције  Марији-Антоанети су одсекли главу, - подсећа  чувар Александровског дворца Јелена Артемјева.

Гоблен Марија-Антоанета је поклон императорки од француског председника Емила Лубеа. Ствар је у томе да је крај 19. – почетак 20. века време француско-руске алијансе, те су Николај Други са супругом више пута посетили Париз. Тамо је у Версају императорка видела управо овај портре Марије-Антоанете, рад Жила Вебрена.  Наручили су нови примерак, те је Емил Лубе 1902. године донео гоблен у Русију и поклонио императорки. Она га није схватила као кобну алузију, није завила и сакрила, већ ставила у свом парадном ентеријеру.

План реконструкције Александровског дворца предвиђен је за три године. Споља се зграда свакако неће променити. Сва техничка опрема, својствена савременом музеју,  биће скривена у подрумима и на тавану.