Највећу захвалност дугујем Данилу Кишу

Најпревођенији српски писац данашњице Зоран Живковић лауреат је књижевне награде "Стефан Митров Љубиша" будванског фестивала "Град театар". Критичари сматрају да је аутор којег би свака култура пожељела да има. Када је Живковићу додијељена такође престижна награда "Исидора Секулић", члан жирија професор Слободан Грубачић је за аутора навео да он о животу зна тако много да би могао да пише енциклопедије мртвих и живих, и да о умјетности зна апсолутно све – толико да би се у својим књигама лако могао посветити натпојмовном усклађивању свјесних и несвјесних стања.
Међу онима који су препознали вриједност Живковићевог књижевног стваралаштва је и жири за додјелу књижевне награде "Град тетра" који су сачињавали Божо Копривица, предсједник, књижевни критичар Божена Јелушић и професор књижевности Алксандра Петрић.
~У образложењу жирија, између осталог, наводи се да су "везе између Љубишине прозе и Ваших прича далеке и тајанствене, али видљиве по заводљивости приповиједања, по мелодиозности реченице, по елеганцији фантастике и по дискретном хумору". Да ли Вас је награда изненадила и како сада доживљавате дјело С. М. Љубише?
- Награда ме је свакако изненадила. Веома пријатно, разумије се. Осјећам се изузетно почаствован прије свега због најдубљег поштовања које гајим према великом писцу по коме је названа, као и због великих пређашњих лауреата у чијем сам се друштву обрео. Не само Љубишино књижевно дјело, мада оно прије свега, него и његов укупан живот јединствен су примјер изузетности и представљају трајан узор свим потоњим књижевним ствараоцима.
~Можемо ли очекивати да, након добијања Награде "Стефан Митров Љубиша" и боравка на црногорском приморју, неко Ваше будуће дјело буде инспирисано овдашњим, јадранским амбијентом или моментом из историје Црне Горе?
- Мене бије глас – не без разлога – да сам писац који никада не одређује мјеста збивања својих дјела. То је, додуше, тачно на основном нивоу приповиједања. Али, ако би се пажљиви читалац упустио у понирање на неки од дубљих нивоа, открио би да одсуство топонима још не значи да се не могу препознати нека стварна мјеста. Црне Горе већ има у мојој прози, само је вјешто треба уочити. То ће можда бити најлакше у књизи која тек треба да буде написана и у којој ће једно од кључних мјеста имати призор заласка сунца на мору. Увјерен сам да ћете без по муке одгонетнути мјесто с кога јунак посматра тај јединствени залазак...
~Какав је осјећај када након бројних признања које сте добијали у иностранству, постанете лауреат престижне, условно речено, домаће награде "Стефан Митров Љубиша"? Заправо, да ли ово признање доживљавате као "домаће" или је и оно "из иностранства"?
- Немамо избора до да прихватимо политичку стварност у којој живимо, али упркос томе ја се нипошто нећу осјећати као странац док у Будви будем примао награду "Стефан Митров Љубиша". И не само ту, него нигдје другдје гдје је моје књиге могуће читати на изворнику, без превода. У културном погледу и даље постоји јединствен простор земље у којој сам рођен и ја ћу с радошћу пристати да ме свуда гдје год то желе приме као свог...
~Један сте од ријетких стваралаца који води рачуна о сталној присутности и контакту са медијима. У посљедњих годину дана, од када су се раздвојиле Србија и Црна Гора, да ли се разбијеност тржишта одразила на продају Ваших књига?
- Свакако да јесте. Најупечатљивији примјер јесте мој нови роман "Последња књига" који је остао недоступан читаоцима у Црној Гори зато што је посреди издање "Вечерњих новости" које се продаје не у књижарама, него на киосцима. Постојала је нека непремостива техничка препрека да мој први трилер стигне до црногорских читалаца, од чега су сви имали штете – и читаоци, и издавач, а и аутор...
~Сматрате ли да политика одувијек штети култури. Шта мислите о умјетницима, а међу њима и писцима, који се отисну у "политичке воде". Да ли је могуће да политичко ангажовање не остави "посљедице" на њихов професионални ангажман и однос међу колегама?
- Ако постоје два крајње несагласна подручја човјекових дјелатности онда су то свакако умјетност и политика. Права умјетност никада није штетила политици, док политика, чак и када су јој намјере биле најбоље, никада ништа добро није дала умјетности. Кад један писац одлучи да се отисне у политичке воде, то је увијек поуздан симптом да су његови зденци надахнућа безнадежно пресахли. И обрнуто. Када се неки политичар опредијели за умјетност, за њега још има наде...
~Колико сте присутни у књижарама и гостујете ли у бившим републикама СФРЈ?
- У књижарама има мојих књига. Посриједи су узорна издања мог бившег издавача "Лагуне". Нијесам имао пуно прилике да гостујем у републикама бивше СФРЈ, мада бих волио. Загребачки издавач "Извори" већ је објавио четири моје књиге, а ускоро ће и пету.
~У образложењу жирија награде Град театра Будва између осталог се наводи и да сте "васпитавани на најбољим узорима свјетске књижевности". А да ли сте имали узора у српској књижевности?
- Све оно што сам икада прочитао послужило је као узор за моју прозу. То је у природи умјетности књижевности. Сви ми стојимо на раменима пређашњих горостаса. Од домаћих писаца највећу захвалност дугујем Данилу Кишу...
~Шта чита Зоран Живковић, када не пише?
- Зоран Живковић пише и чита свакодневно. Тренутно сам дубоко у сјајном роману Орхана Памука "Џевдет бег и његови синови", а претходно сам прочитао његово ремек-дјело "Снег". Веома сам уживао и у сјајној књизи Иване Стефановић "Пут за Дамаск".

Акција "Дана" завређује дивљење

~Какав је Ваш став по питању продаје књига уз новине. Сматрате ли да је приступачна цијена учинила да књига постане "ближа" читаоцима, нарочито младима који тек формирају личне библиотеке?
- Сматрам да су такозвана киоскна издања један од најдрагоцјенијих изума у продаји књиге. Прије непуних годину дана и Ви сте покренули пројекат објављивања књига уз новине. Прву едицију чинила су Сабрана дјела Петра Другог Петровића Његоша, у седам томова, усљиједила су Изабрана дјела Ива Андрића, такође у седам томова, а управо сте окончали објављивање едиције "Наравно, Достојевски" у десет томова. Учинити доступним дјела таквих дивова као што су Његош, Андрић и Достојевски по веома популарној цијени и у сјајној графичкој опреми потез је који завређује само дивљење...

"Есхерове петље" у настајању

Недавно је из Лондона добио вијест да је његов енглески издавач "ПС Паблишинг" откупио права за "Последњу књигу". Још док је писао овај роман, јављали су му се издавачи из низа земаља, а већ има интересовања и за филмска права...
Као професионални писац, који настоји да живи од свог рада, каже да нема повластицу да се одмара. "Последња књига" већ је давно за њим. Иако се на тржишту појавила релативно скоро, Живковић је завршио још у априлу и прионуо на нову књигу загонетног наслова "Есхерове петље", коју планира да заврши до краја године...