Беспилотне летелице за бедуине

Обично суздржани генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен овог пута није издржао: Наш задатак је да заштитимо људе, а не да их наоружавамо. Дебате међу савезницима из алијансе су се водиле око питања: да ли да се испоручује наоружање либијским побуњеницима? Не прети ли то последицама? Између осталог, неће ли оружје почети да ради у корист новог, још масовнијег грађанског рата у случају свргавања Гадафија? И неће ли се размилети међу арапско-афричким екстремистичким групама попут Ал-Каиде? Проблем разматра аналитичар Сергеј Гук, експерт за Либију, кандидат историјски наука, старији сарадник МГИМО Јуриј Зињин.

Да започнемо тиме да побуњеници немају чак ни јединствену команду. Многи од командира малих одреда (два-три џипа и неколико десетина побуњеника) не признају изнад себе никакву власт. И не престају да траже војну помоћ од НАТО-а. Ситуацију разјашњава Јуриј Зињин.

Сада је ситуација нејасна и магловита. У току је пропагандни рат. Гадафи врло снажно плаши Запад авети Ал-Каиде, тиме да ће се Либија претворити у Авганистан. Истина је да племенски и чак регионални односи до данас играју врло велику уголу у политици. Племена којих у Либији има преко сто, између себе су врло позвеана и живе по читавој територији земље. Зато ће могуће испоруке наоружања отићи, пре свега, саплеменицима. Са друге стране, Гадафи је претио да ће наоружати читав народ. Ако његово стање постане катастрофално, он своја складишта такође може да отвори. И оружје, укључујући ракете ПВО, минобацачи, могу да се разиђу по племенима која су му лојална. И да доспеју у разне тачке Либије, која се по територији може упоредити са три Украјине.

Како потмци бедуина планирају да овладају сложеним војним технологијама, остаје недоречено. Питамо експерта. Одговара Јуриј Зињин.

Неки начелници међу побуњеницима су бивши официри армије Либије, који су највероватниеј прешли зато што припадају племенима која живе на истоку. Гледао сам њихове биографије, они су сви по правилу рођени у Бенгазију, у околним градовима. Ту је улогу одиграо родослов, крвна припадност. Али осим начелника, потребни су професионални војници. А то за сада не видим. Највероватније то је омладина – добровољци који су прилично лоше организовани, слабо обучени. И, наравно, њихови успеси су по правилу постали могући после надапа авијације западне коалиције по ипак организованој и обученој Либијској војсци. Шта год да говоре о њеном „не баш најбољем стању“. Тако да тешко да се од побуњеника може очекиватни некакво јединство.

Страна која се назива устаници, у ствари је пачворк прекривач. Данас једна племена подржавају устанак, сутра ће се она опет заклети на верност Гадафију. Неконтролисано кретање. И шта ће бити са земљом после пада актуелног режима, нико не може да предвиди. Већина експерата се слаже у једном: гађански рат, борба за власт не може да се избегне. Зато опаске западних политичара, који се не одлучују да наоружају побуњенике, ово безвлашће, сасвим су јасне. Оружје затим неће моћи да се врати. Бумеранг може да се врати одатле одакле је бачен.