Сећање на Људмилу Гурченко

Звезда совјетског и руског екрана, љубимица милиона гледалаца заувек је напустила своје поклонике. У Москви у 76. години преминула је чувена руска глумица Људмила Гурченко.

Преко 80 филмова и на десетине позоришних улога, редитељски и композиторски рад, аутобиографске књиге и плоче са снимцима њених песама са који се чује тако препознатљив, тако близак за многе глас... Ово је стваралачки резиме живота Људмиле Гурченко.

Њена људска судбина није била једноставна. Као и код свих сународника њене генерације, рано детињство Људмиле Гурченко је било обојено црним тоновима Другог светског рата. Рат је будућа глумица видела из застрашујуће близине – у родном украјинском граду Харкову, који су окупирали фашисти. Тешка сећања мучила су еј читавог живота, мада управо зато толико је аутентична глумица била у ратним драмама – на пример у филму Алексеја Германа „20 дана без рата“.

Као особа упечатљивог талнета и огромне воље, Људмила Гурченко је умела да превлада, и како говоре професионалци, да „употреби у послу“ све животне околности. Управо ово посебно професионално мајсторство помогло јој је да постане права звезда. Тако самтра чувени руски режисер Никита Михалков, који је снимио глумицу у главној улози једног од најбољих својих филмова, психолошком драми Пет вечери.

Гурченко је одлично спајала своје стваралаштво са својом личношћу! Она није могла ништа да игра ако није прилагођавала улогу неким цртама свог карактера. Када се то подударало – то је увек била поезија! То је увек било уживање – гледати је, радити са њом. Она се напајала тиме како људи на снимању реагују на њу, и тада је она просто летела. Био је то диван призор...

Људмила Гурченко је била ретка универзална глумица. Поседовала је огромну палету извођачких могућности – од виртуозне музичке ексцентрике до добоког драматизма. У тој обухватности није јој било равних, сматра доајен руске кинематографије Петар Тодоровски.

Преминула је прва звезда у нашој култури – и на филму, и на естради, и у позоришту – говори Петар Тодоровски. Она је могла све. Ова велика жена је могла да освоји салу и било који скуп људи.

Била је апсолутно необуздана када је имала да оваплоти карактер на снимању! – примећује чувени режисер Андреј Кончаловски, који је снимио Људмилу Гурченко у филмској епопеји Сибиријада. Још је Гурченко поседовала некакву неисцрпну љубав према животу, која се нагомилавала годинама. Она је мењала фризуре и одећу на све елгантнију, имала је нове стваралачке планове и на прави начин је радила до последњег тренутка.

Сви ми треба да учимо од таквих глумаца као што је Људмила Гурченко, иначе ћемо се утопити у примитивизму – да памтимо и да учимо. То су речи њеног колеге, познатог глумца Валентина Гафта. Да, заиста, Људмила Гурченко ће остати у сећању многих људи као пример искрености и професионализма.