На одмор на Лампедузу?

До почетка сезоне летњих одмора остала су свега два месеца и ово питање брине многе руске грађане: треба ли планирати одмор на Лампедузи? Руски туристи су са заодовљством увек ишли да се одмарају на Сицилију. Али ове године у летње планове умешала се велика политика – немири у Северној Африци и посебно војна агресија на Либији, која је провоцирала ток ванредних миграната у овај регион. А по мишљењу посланика Европског парламента, политиколога Ђулијета Кјезиа, нереално је рачунати на стабилизацију у Либији у кратком року и мислити да ће прекид рата и евентуална скора победа над Гадафијем или обрнуто зауставити ток избеглица из Африке.

Читав југ Италије – Сицилија, Калабрија, да не говоримо о острву Лампедуза, читаву обалу Сицилије европски туристи ће сматрати опасном или потенцијално опасном. Тако да треба бити реалан и припремати се за озбиљно умањење броја туриста. То ће бити одгођена штета за острво Лампедуза. Наравно, ако се војна дејства не зауставе, слична ситауција ће дотаћи и Малту. Али мислим да ако се чак рат заврши и Гадафи евентуално буде савладан, нема никакве сумње да ће се талас избеглица наставити. Зато што није реално рачунати на стабилизацију ситуације у Либији у кратком року. Тако да треба полазити од тога да ће читаво лето ситуација бити нестабилна, а то значи, биће нанета још већа штета региону.

Како сачувати јужну обалу Италије за многобројне туристе, чија средства чине основу економије региона? Шта само не предлажу политичари! Од формирања слободне зоне од пореза до расподеле избеглица по свим земљама ЕУ и преговора са владама северноафричким земаља о повратку миграната у домовину. Ипак осим речи, ни за какву јединствену стратегију за сада се није чуло. А власти Француске, која је била иницијатор војних дејстава у Либији, одбиле су да приме неколико хиљада Тунижана, који су се налазили на италијанско-француској граници. Испада да прво европљани нису израчунали резултат својих дејстава, а сада не желе да се боре против њихових последица, сматра Ђулијето Кјеза.

Уверен сам да међународна заједница испољава своју потпуну неприпремљеност и неодговорност. Зато што исти те земље које су преварантски започеле рат у Либији, треба да одговарају за последице. Тачније, са ове тачке гледишта на Европи, у првом реду на Француској и Великој Британији лежи огромна одговорност за апсолутну непромишљеност војне операције. Такође је истина да преостала Европа реагује на дешавања врло споро и врло суздржано, ако се тако може рећи. До данас одатле нема никаквих корака, никаквих иницијатива, никакве подршке – само обећања. Са ове тачке гледишта Италија је у ствари остала сама. И нажалост треба истаћи да је Италија била остављена сама са својом неспособношћу и немогућношћу да се супротстави ванредној ситуацији. А одговорност је врло велика, зато што је овај рат био започет пре него што су оцењене све његове последице, осим војних, које су саме по себи врло озбиљне. Испало је да се Запад, Италија као део Запада који се налази најближе региону војних дејстава, нашао неспособан да се супротстави рату који је сам започео.

Изгледа да стање које описује Ђулијето Кјеза може да се се заоштри још јаче, ако земље коалиције, које воде операцију у Либији, реше да ипак започну испоруке наоружања побуњеницима. То ће провоцирати нови талас избеглица на Лампедузу. И тада ће сасвим нереални бити планови да се проведе одмор на Сицилији. Ако неко о томе још мисли...