А сутра – бомбе на Дамаск?

Још један споразум о примирју још једном је одбачен. Ово гпута голуб мира је био изасланик Моамера Гадафија, који је одабрао за посредника грчку владу. Колико су озбиљне актуелне, па и претходне иницијативе страна, на ово питање либијски политички пинг-понг не даје одговор. Како би се направио омлет, треба да се разбије јаје. Као би се виделе намере страна, потребни су преговори. А милионима Либијаца остаје улога без кривице кривих жртава НАТО бомбардовања и ракетирања. Тему легитимности војних дејстава коалиције разматра коментатор Сергеј Гук и експерт, потпредседник Руске асоцијације међународног права, професор дипломатске академије МИП РФ Олег Хлестов.

Алијанса од почетка није ни мислила да испуни резолуцију УН о чистом небу, већ је, користећи војну надмоћ, кренула да пегла територију Либије. Поновило се оно што је преживело становништво Југославије и Ирака. Тамо су људи гинули, истина без резолуције СБ УН. Мада од тога није било лакше. Али сада и тако крхка архитектура глобалног светског поретка може коначно да се сруши. Да ли данас може да се говори о легитимности војне операције НАТО-а, која отворено утабава пут једној политичкој снази ради свргавања друге? Мишељење Олега Хлестова.

Са тачке гледишта међународног права, дејства групе земаља НАТО-а су незаконита. Заштита људских права – становништва у случају његовог масовног уништавања – правоснажна су дејства од стране СБ УН. СБ усвојио је одговарајућу одлуку 17. марта, у којој је признао: не допушта се коришћење либијске авијације против побуњеника. Али то што сада предузимају земље НАТО-а напушта оквире усвојеног у резолуцији СБ. То је већ у суштини извртање оне идеје ради које је усвојена резолуција.

Побуњеници са оружјем у рукама наступају против владе. Настаје борба за власт и то је нажалост прилично честа појава. Помагати у тим условима да се смањи погибија цивила логично је. Али то што чине земље НАТО-а противречи међународном праву. И у суштини представља грубо његово кршење. При чему, без јасних представа у шта све то може да се претвори надаље. Можда ће се држава распасти?

Сасвим могућ исход. Званично је потврђено да на територији Либије оперише агентура ЦИА и британске МИ-6. Наводе на циљеве НАТО авијацију и ракете. Ако то није почетак копненог рата, који је категорички забрањен од стране СБ, шта је онда? Све више је информација о тајним испорукама западног наоружања побуњеницима. Ембарго који су увеле УН за САД и њихове савезнике је изгледа празно слово на папиру. И поморску блокаду алијанси нико није дозволио. Хуманитарни циљеви? За сада су то само разговори. Колико се зна, Либијци, који су почели да осећају недостатак хране, ни из САД ни из Европе нису добили ни једну пошиљку.

Наредне недеље бомбе ће се обрушити на Дамаск? – пита се у једном наслову немачки недељник Цајт. Зашто да не? Сиријски председник Башар Асад за Американце одвано није трн, већ дебло у оку. И пошто праг који забрањује примену насиља у свету де факто све више опада, сасвим је могућа још једна типично „хуманитарна“ акција НАТО-а – сада већ на Блиском Истоку. Резолуција о Либији се сасвим може употребити као преседан, претворивши је у карт-бланш за дејства против Сирије. Или Јемена. Или Саудијске Арабије. Изговор су антивладине демонстрације, оружана иступања побуњеника, који ће се увек наћи. А ако се не нађе, није страшно. Понекад се то може изрежирати.

Међународно право започиње пре свега гарантованим одустајањем од насиља или примене силе. НАТО аргумент о заштити цивила у Либији не фукнционише. Јер се наоружавање устаника у категорију цивила никако се односи. Коалицији би више пристајао други аргумент, који је Јулиј Цезар користио пред побеђенима: О каквим правима ту говорите када ја у руци држим мач?