Четврта главна врлина: Мудрост

Према речнику: именица женског рода; дубоко познавање ствари, природно или стечено; ерудиција; умност.

Према Новом завету: „Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудријех по тијелу, ни много силнијех ни много племенитијех. Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јако.” (Коринћанима посланица прва Светога апостола Павла, 1:25-27)

Према Исламу: Један мудрац дође у варош Акбар, али људи се нису обазирали на њега. Изузев једне шачице младих, мудрац није успео више никог да привуче; напротив, постао је предмет подсмеха за житеље града. Једнога дана, док је шетао главном улицом с неколицином својих ученика, једна група мушкараца и жена поче да га обасипа увредама. Мудрац им приђе и благосиља их.

Кад су кренули даље, један ученик примети: „Они говоре страшне ствари, а ви им узвраћате лепим речима.”

А мудрац одговори: „Свако од нас може да пружи само оно што има.”

Према хасидском (хебрејском) предању: „Кад се Мојсије попео на небо да би написао један део Светог писма, Свевишњи му наложи да украси венчићима поједина слова Торе. Мојсије упита: „Учитељу Васељене, зашто цртам ове венчиће?”. А Бог му одговори: „Зато што ће од сада па кроз сто нараштаја један човек по имену Акива да се бави њиховим тумачењем.”

„Покажи ми тумачење тог човека”, замоли Мојсије.

Господ га одведе у будућност, право на један час рабина Акиве. Један ученик упита: „Рабине, зашто су нацртани ови венчићи изнад појединих слова?”

”Не знам, одговори Акива.” А убеђен сам да ни Мојсије није знао. Нацртао их је само зато да би нас поучио да, чак и ако не схватамо све што Господ чини, можемо се увек поуздати у његову премудрост.”

Из животињског царства: Стонога реши да упита шумског мудраца – једног мајмуна – који је најбољи лек за бол у њеним ногама.

„То ти је реума”, рече мајмун. „Имаш превише ногу.”

„А шта да радим да бих имала само две ноге?”

„Не гњави ме са детаљима”, одговори мајмун. „Мудрац само даје најбољи савет, а ти треба да решиш проблем.”

Једна сцена којој сам присуствовао 1997: У нади да ће импресионирати свог учитеља, један мој познаник који је изучавао окултизам, прочитао је неколико приручника о магији и одлучио да купи прибор који се помиње у књигама. Уз силне тешкоће, успео је да набави одређену врсту тамјана, неколико талисмана и једну дрвену плочицу са урезаним светим словима. Једног јутра, док смо доручковали с његовим учитељем, овај му рече:

– Зар ти верујеш да ћеш, ако обмоташ око врата жице и гајтане рачунара, постићи учинак машине? Или да ћеш, ако купиш скупоцене шешире и одећу, стећи тиме истанчан укус њихових креатора?

Предмети могу бити твоји савезници, али не садрже ни трунке мудрости. Увежбај најпре своју приљежност и дисциплину, а све остало ће доћи само од себе.

Пред Александром: грчки филозоф Анаксимен приђе Александру Великом да покуша да спасе свој град.

„Примио сам те јер знам да си мудрац. Али дајем ти своју царску реч да никад нећу испунити оно што си дошао да ме молиш”, рече славни ратник пред својим војсковођама.

„Дошао сам само да те молим да уништиш мој град”, одговори Анаксимен. И на тај начин, град је био спасен.