Црна среда за Португалију

Снаћи ћемо се сами, Португалија неће деградирати до нивоа слуге у богатој кући. До поседњег тренутка влада у Лисабону је одбацивала саму помисао о финансијком појасу за спасавање. Мада су и ЕУ, и ММФ упорно наметали своје услуге. Касно увече прошле среде, коју су одмах прозвали црном, Португалија је заборавила на понос и ипак замолила за помоћ. Лакнуло је Европској комисији: Барозу је пожурио да изјави да ће питање бити решено у максимално кратком року. Нагомилани стари дугови треба да се врате новим. Оптимални пут за решавање дужничког проблема? Тему разматра Сергеј Гук са гостима – академиком РАН Николајев Петраковом, директором Института за проблеме тржишта.

Захтев Лисабона стигао је пред сатанак министара финансија ЕУ који започиње у петак. Португалија је задала једначину са многим непознатима. Да ли техничка влада парламентарне мањине има право да располаже страним кредитима? На часну реч се новац не даје, тражиће да се представи програм тоталне ампутације државних трошкова и увећања пореза. Актуални парламент је неће потврдити, не треба да се гата. Чиме ће земља враћати дужнички Монблан? Одговарајући на питање проблем разматра академик Николај Петраков.

Сматрам да је то само продубљивање кризе. Одавно сам схватио: пут формирања јединствене валуте је прилично клизав. Не ради се то томе да се дугови враћају – они их никада неће вратити. Економија Поргугалије далеко је од процвата. То је земља која не поседује никакве ресурсе, између осталог и велике интелектуалне, као рецимо Јапан. Исто је и са Грчком. Испада да такве земље као Француска и Немачка почињу да хране све заостале земље. То је најважније.

Сада су европљани у истом положају у којем је био СССР када је центру горе него периферији. Улагали смо у републике, које су се сада одвојиле огроман новац, огромне ресурсе. А сада ове независне државе долазе до тога да је огромни део њихових становника јурнуо у Русију на рад. И тако ће бити сада са Западном Европом. Мени се чини да је она на прагу дубоке кризе. Требало је мало раније мислити. Зато што да су такве земље као Француска, Немачка, Италија и Белгија са Холандијом направиле такву зону, све би било добро. А ако се овамо придружују такви као Протугалија, Грчка, Ирска па чак и Шпанија, то ће довести до краха.

У сваком случају жив новац Португалци неће моћи скоро да опипају. Прво треба да буду усвојене све неопходне одлуке. После тога ће европски стабилизациони фонд започети размештање евро облигација на финансијским тржиштима у корист погорелаца. Владе ЕУ у тој фази само гарантују повратак позајмљених средстава. Лисабону и Даблину ће бити потребно 160-170 милијарди уз лимит од 250 милијарди евра. Али ако се по кредит обрати Мадрид, тада ће ствар пући. Аустријски Винер цајтунг цитира изјаву шпанског банкара: дужничке обавезе земаља се изражавају у трозначним милијардама.

Прва реакција у земљама које имају перспективу поново да оворе новчаник за банкротирале далека је од веселе. Зидојче цајтунг објављује мишеље професора Ханса Вернера Зина, председника Института за економска истраживања: Шта крију канцелар Ангела Меркел у бунедсбанка: спасилачки кишобран евра не спасава, него ће навалити на Немачку чудовишне ризике. Тачније: актуалне и будуће генерације Немаца ће рдити ради исплате туђих дугова и камата.