Трибуну у част

Низом културних и спортских манифестација, те парастосом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје борцима Одбрамбено-отаџбинског рата, јуче је на Мањачи, у Стричићима, одржан 42. Кочићев збор, традиционална манифестација у знак сјећања на великог књижевника, родољуба и народног трибуна Петра Кочића.

Полажући вијенац на споменик палим борцима, Драгољуб Давидовић, градоначелник Бање Луке и предсједник Организационог одбора Збора, истакао је да овај гест породицама не може надокнадити губитак најмилијих, али да је сјећање на њих најмање што свако треба да уради.

Иако су на Кочићев збор биле позване и његове колеге по перу, књижевници из реда бошњачког народа, никога од њих није било јуче на Змијању. Према ријечима Драгутина Илића, предсједника Завичајног друштва "Змијање", организатора манифестације, разлог њиховог недоласка страх је од реакције сународника.

- Неки од њих су нам отворено одговорили да не смију доћи, јер се боје шиканирања својих сународника. Свјесни смо свега што се десило у посљедње вријеме, али сматрамо да је Кочић управо оно што може да нас обједини, јер он није само српски писац, него и босански. Ако га се они одричу, то морају да нам јасно кажу - поручио је Илић и најавио да ће се покренути иницијатива за доношење закона о заштити имена и дјела Петра Кочића.

- Уз помоћ Владе РС, која је издвојила 40.000 КМ и Града Бање Луке, који је обезбиједио 65.000 марака, надам се да ћемо до почетка идућег Кочићевог збора уредити његову спомен-собу и музеј, а коначни циљ је постављање Кочићевог споменика, који би у Београду требало да буде подигнут 20. октобра, на Дан града, а у Стричићима, поред његове родне куће, најкасније до ове јесени - каже Илић.

Књижевник Ранко Павловић добитник је највећег књижевног признања на овим просторима - Кочићеве награде, која му је уручена испред дрвене и већ оронуле куће Кочића, у оквиру манифестације "Кочићу у част".

Предсједник стручног жирија, пјесник Слободан Јанковић, уручио је и награду "Змијањче" коју је заслужено добила млада бањолучка пјесникиња Милица Њежић, која је аплаузе присутних изазвала стиховима своје пјесме "Љубав једног извора".

Сјећање на великана овог краја настављено је програмом "Кочић међу Змијањцима", мноштвом стихова, хумора и сатире истакнутих књижевника. На бину су се успели и Крајишки трубачи, КУД "Петар Први Карађорђевић Мркоњић" из Мркоњић Града, као и низ Змијањаца са својим виђењем свијета и стварности.

Љубитељи Кочићеве ријечи, Змињања, али и добре капљице и провода, дошли су из цијелога свијета. Али, Десанка Максимовић из Шипова, ипак, привлачила је највише пажње, обучена у традиционалну народну јањску ношњу, из околине родног града.

- Не наступам у програму, нека то раде млађе. Ово ми је други пут да се овако облачим и планирам, ако Бог да, то радити све док будем могла, јер Кочић је то заслужио - поручује весела Десанка.

У забавном дијелу Збора, под шаторима су наступила нека од познатих естрадних имена. Мјесто више тражило се под табором Баје Малог Книнџе и "Синова Мањаче", а одличном зарадом моћи ће се похвалити и Јован Перишић. Збор је пружио шансу свакоме да покаже шта зна. Тако се Глишо Кретић окитио звањем шампиона у потезању конопа, Радомир Бастић имао је најдужи скок удаљ, док је Здравко Бабић побиједио у пењању уз бандеру.

Изузетно популарна корида, односно бодљавина бикова, привукла је 11 бикова у тешкој категорији, са више од 800 килограма тежине, као и пет бикова у нешто лакшој категорији. У најпопуларнијој, тешкој категорији, титулу је одбранио Зећо, власништво Илије Граховца, познатијег као Змај од Шипова.

- Побиједио је бика Путаља, који је власништво мог великог ривала Ратомира Шкрбића из Мркоњић Града и због тога сам пресрећан - поручио је Змај.

Новина у овогодишњој борби била је забрана оштрења рогова животињама, а одлука је донесена под притиском удружења за заштиту животиња.

За оне који су се задовољили само мирисом печења и ћевапа, на располагању су им били нешто јефтинији сендвичи, а цистерне с питком водом бањалучког "Водовода" биле су изузетно посјећене међу неалкохоличарима или онима чији џеп није могао поднијети, ипак, надуване цијене хране и пића.