Актуелни систем образовања упропаштава децу

Реформе, реформе, реформе...
Сви хоће да буду реформатори, да мењају,  да при томе одбаце из прошлст све и што је било и лоше и добро.

Без прмена нема напретка. Међутим пре него што се крене у рефром мора се извршити детаљна анализа последица које ће та промена изазвати. Тако би бра требало да се ради пре свега кад се промене односе на најмлађе генерације једног друштва.

На жалост реформе које се проводе у образовању Републике Српске често се проводе над децом као над заморчићима без детаљне анализе и као такве имају катестрофалне последице.

Овај пут ћемо покушати скренути пажњу на један аспект тих реформи, чијом се реализацијом се на нјака дечија леђа свакодневно товаре школске торбе са мноштвом књига, свески, радних листова и другог школског материја. Дешава се да се за један предмет носи и по 4-5 различитих свески, књига,..

Какве су последице?

На жалост катесоторфалне. О томе вам могу посвјеочити многи родитељи чија су деца тек у трећем-четвртом разреду основне школе.

На систематским прегледима који се проводе у основним школама, љекари бележе велики број деформитета кичменог стуба код деце.

Дешава се да у једном разреду од 24 ученика, на лекарски преглед код ортопеда због проблема са дефоримитетом кичмом упути и по 20 ученика.

Jедан биан узрок овако катестрофалних стања здравља деце је узрок у претешкој школској торби. На нејака дечија леђа се товаре претешке школске торбе чија тежина у појединим случајевима износи око 40% тежине детета.

Нпр. у основној школии Бранко Радиучевић у Бањој Луци имате случај да дете тежине 24 килограма у поједине дане носи школску торбу која има тежину и до 9 килограма.

На жалост, није школа Бранко Радичевић изузетак.

Да ли се ико о надлежних из Министарства образовања и културе или из Министарства здравља запитао шта нам се то дешава са децом и шта је узрок тавих поражавајућих резултата?

Да ли су реформатори, министри, њихови помочници,.. пробали на својм леђима да да тестирају да у складу са њиховом тежином кад крену на посао да натоваре себи торбу тежине 35-40 килограма.

Наравно ово не би било адекватно оптеречење. Њихова кичма као одраслих особа је већ формирана, а дјечија је тек у развоју и много лакше се деформише.
Да ли је то оно што желимо од школе? Да ли је потребно да би дошли до знања да упропастимо физичко здравље ученика? Шта терба да очекујемо од деце које у тако малом узрасту имају проблеме са деформитетом кичме? Шта ће бити са том децом у 40-тим, 50-тим годинама старости? Колико ће друштво тада имати пензионера инвалида?

Дефоримитет се углавном временом погоршава. Тако да имамо ортопеде који упозоравају да се у средњим школама срећу са случајевима дефоримитета кавих није било у старим уџбеницима.

Крајње је време да се заустави уништавање здравља наше деце и нашег друштва.