Велика историја велике сале

Омиљена сала московских љубитеља музике и једна од најпознатијих концертних сала света – Велика сала Московског конзерваторијума 20. априла пуни 110 година постојања.

Али сала је сада затворена. Пуном паром тече рестаурација која треба да се заврши до 14. јуна, када ће бити отворен 14. Међународни конкурс Чајковског. Такава је непоколебљива традиција чувеног конкурса: церемонија отварања и затвараања, три круга такмичења пијаниста и завршни концерт победника одржава се само у Великој сали Московског конзерваторијума.

Међутим за свих 110 година у њој није било озбиљног ремонта, тако да су се у последње време све чешће чуле опаске: нову сезону сала неће преживети, срушиће се. И било разлога за бојазни, јер по броју концерата, а и по најезди публике Велика сала Московског конзерваторијума прави је рекордер! Довољно је сетити се шта се дешавало у њој на концерту великог пијанисте Владимира Горовица, који је одржан 20. априла 1986. године, после деценија одсуства музичара из Русије. Људи нису само седели у фотељама, стајали су у густом строју у пролазима између редова, седели на степеништу амфитеатра, као гроздови су висели са балкона.

У Великој сали Московског конзерваторијума су наступали такви музички корифеји као што су композитори Клод Дебиси и Габриел Форе, диригенти Леонадр Бернстајн и Херберт фон Карајан, виолиниста Фриц Крајслер и виолончелиста Пабло Казаљс, да не говоримо већ  о руским музичарима. Сцена велике сале памти Стравинског и Шаљапина, Рахмањинова и Скрабина, Прокофјева и Шостаковича, Рихтера, Ојстраха, Ростроповича. Данас је сала препуна на концертима Дениса Мацуева, Ане Нетребко, Валерија Гергијева... – сви велики извођачи дају предност овој сали. Зашто? Одговор је познат: због необичне акустике. Управо зато њена данашња научна рестаурација састоји се пре свега у очувању вредних акустичких параметара, подвлачи ректор Московског конзерваторијума Александар Соколов.

Приступајући врло сложеним акустичким радовима, фактички смо постигли чак неко светску вођство – говори професор Соколов. Зато што не само да смо снимили акустички модел Велиек сале у два формата – дигиталном и компјутерском, већ и у физичком формау, тачније створили смо модел у размери један према двадесет од оних материјала од којих је урађена Велика сала. Али намеравамо да региструјемо ову акустику и као спомреник, чега у свету заиста за сада нема. Сва мерења која смо већ направили и која намеравамо да потврдимо по завршетку радова, биће дата на регистрацију као посебна вредност.

Између осталог рестаураторима Велике сале срећа је била наклоњена – за 110 година у потпуности је сачуван главни акустички детаљ: дрвене греде на двоструком плафону са ваздушним међуслоје. То је особенсто сале која јој омогућава да звучи тако као да свираш унутар виолине Страдиварија, како се изразио један чувени музичар. Ипак не треба очекивати да ће сала звучати као Страдивари већ првог дана отварања после рестаурације. Она треба да „одстоји“ и време које је потребно да акустика „одстоји“ мислим да ће се завршити до фебруара, упозорава руководилац групе за мониторинг акустике Велике сале Анатолиј Лившиц.