Процес признавања Јужне Осетије је неповратан
Русија ће и даље јачати границу Јужне Осетије како би била спремна на могуће војне провокације од стране Грузије. Такву изјаву дао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, који је стигао у понедељак у Цхинвал. Из јужноосетинске престонице извештава специјални дописник Гласа Русије Јелизавета Исакова.
Русија никада неће препустити на милост и немилост Јужну Осетију не само у економском, већ и у војно-политичком плану. Ово је у Цхинвалу изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров после преговора са руководством републике. По речима руског министра, процес признавања независности Абхазије и Јужне Осетије на међународном нивоу сада је неповратан, без обзира на то што покушавају да га прикоче. Ипак више бојазни изазивају многобројне провокације од стране Грузије, која је усмерена на дестабилизацију ситуаиције у реигону. Тим поводом приоритет постаје склапање правног обавезујућег споразума између Абхазије, Јужне Осетије и Грузије о непримењивању силе. Москва ће наставити да инсистира на томе у оквиру женевских дискусија о Закавказју, подвукао је министар иностраних послова Русије.
Надам се да се актуелни оптимизам Грузије ограничава само вербалном пропагандом, изјавио је Сергеј Лавров. Главно је да она не пређе на тежњу да грубом силом решава своје унутрашње проблеме на рачун угњетавања суседних народа. Ми ћемо са Јужном Осетијом учинити све како бисмо поуздано обезбедили чување граница, били спремни ако неко поново пожели да изврши злочин као у августу 2008. године. Не искључујем провокацију. Пошто се од актуалних грузијских власти може све очекивати. Ми смо у то могли да се уверимо, изјавио је Сергеј Лавров.
Безбедност треба да се осигура на међународно-правним условима, подвукао је министар. Присуство Русије у Јужној Осетији није само фактор стабилности и безбедности у региону, већ и непроцењима социјално-економска помоћ, јер Јужна Осетија се сада обнавља искључиво од руских средстава. Ове године републици је било издвојено скоро 7 милијарди рубаља. Више од половине суме ће отићи на обнову разрушене саобраћајне инфраструктуре.
Највећи пројекат је траса Цхинвал-Ленингор. У стадијуму разматрања сада је план изградње међународног аеродрома. Писта треба да се изгради преко бивше грузијске енклаве коју су сами Осетини сравнили са земљом у августу 2008. године.
У републици има и проблема. Више од месец дана не ради се на изградњи стамбених зграда у Цхинвалу. Нема новца. Преко 400 милиона рубаља из помоћи Русије вредне више милијарди биће предато за поправљање ситуације. Социјално-економско стање становника републике такође није далеко од идеала. Пензија грађана Јужне Осетије, који немају руски пасош, износи свега 25-30 рубаља. Један амерички долар месечно. У таквој ситуацији постаје јасно да је руска финансијска помоћ недовољна.
Кавкаске републике посебне наде полажу у стране инвестиције, али одлично схватају да их неће бити без даљег признања независности Јужне Осетије. По неким подацима, нови саезници у републици могу да буду низ држава Централне и Јужне Америке, Карипског басена.
Сада озбиљно радимо са многим земљама. И ускоро, надам се, моћи ћемо све да обрадујемо новим признањем наше независности, уверио је председник Јужне Осетије Едуард Кокојти. По његовим речима, Русија је пружила Јужној Осетији не просто помоћ. Она је помогла преживљавању нашег малобројног народа. Врло смо захвални за то. Сада преговарамо са украјинским инвеститорима, Белорусима, има заинтересованости низа западних приватних инвеститора. Планови за нас данас су да се избавимо стереотипа кризног жаришта, уверен је председник Јужне Осетије.
Код нас нема криминала. Мада је то послератна територија. То је озбиљан сигнал за стране инвеститоре – подвукао је Едуард Кокојти. Између осталог, не тако давно смо предали низ иницијатива за разраду заједничких програма.
За сада ће Русија наставити да помаже Јужној Осетији. Тим пре што по мишљењу Цхинвала, већ постојећа билатерална база, а то је преко 50 споразума, представља сигурну основу за осигурање безбедности младе републике, чији грађани никада неће заборавити подвиг руских војника и официра.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















