Језик и до Африке може да доведе

Африка је постојбина свих језика света. Тамо су некада живели људи, који су постали језички преци свих становника земље. Ову хипотезу је понудио новозеландски антрополог Квентин Аткинсон, базирајући се на звучном богатству земаљских дијалеката. Лингвисте су заинтересовале идеје научника, премда има и основаних сумњи.

Афричко порекло савременог човека данас ни у коме не изазива сумњу. На ово наводи чињеница да се сразмерно с удаљавањем од историјске прапостојбине битно смањује генетска разноликост људи. У науци је овај феномен познат као „ефекат оснивача“. Другим речима, кад популација шири свој ареал у нове области не мигрирају све индивидуе, већ само њихов део. И зато је у групи која се одвојила разноликост гена мања него у полазној. Ову „генетску логику“ новозеландски антрополог је применио на језичке чињенице, објашњава руководилац групе „Језици света“ Института за лингвистику РАН Андреј Кибрик.

За полазну тачку он сматра језике Јужне Африке. То су такозвани којсански језици, у којој постоји велики број праскавих сугласника. У неким језицима оваквих сугласника има много и услед тога су фонемски системи такође прилично велики. И овај директан развој генетских чињеница, које су добро познате и састоје се у томе да су људи, који говоре којсанским језицима генетски најудаљенији од свих осталих људских раса заједно.

Да би потврдио своју претпоставку Аткинсон је анализирао 504 језика. Због тога је користио постојећу базу података по њиховом звучном саставу. Применивши сложене статистичке методе научник је дошао до закључка да су сви остали језици света сиромашнији у фонемама од којсанских. Руски лингвиста има примедаба.

Мене то априори помало чуди, - каже Андреј Кибрик – зато што, на пример, у америчким језицима постоји врло сложен систем фонема. Можда је ово одрживо као статистичка тенденција, премда човеку одмах на памет пада много других примера. Ја немам осећај да афрички језици поседују сложенији систем фонема од северноамеричких с којима сам упознат.

Резултати које је добио новозелански антрополог, наравно, не смеју се интерпретирати једнострано. Може се само претпоставити да је генеалогија наших језика у општим цртама слична с генеалогијом наших гена. Сапиенси, који су изашли из Африке несумњиво су умели да говоре. Међутим, они су могли имати неколико језика, а не један. Међу лингвистима, истиче Андреј Кибрик, постоје две теорије о настанку језика.

По једној се сматра да је језик од почетка био својствен врсти хомо сапиенс. Ова врста је формирана у Африци пре око 150-200 хиљада година. И језик је био неопходан елемент за формирање ове врсте. А постоји и друга теорија, по којој је језик настао касније од биолошке врсте хомо сапиенса и могуће је у време кад су се људи делимично већ налазили ван граница Африке.

Истина, већина научника је склона да истинитом сматра теорију моноцентризма у пореклу језика, истиче Андреј Кибрик. И у овом смислу Аткинсонова идеја не противречи мишљењу лингвиста. Уопште, стручњаци у области лингвистике су показали интересовање за хипотезу антрополога с Новог Зеланда. „Дешава се да дође човек са стране,“ сматра руководилац групе „Језици света“ и да види нешто ново.“ Не само то, по његовим речима, у току последњих сто година до открића у области језика често су долазили представници других наука – философи, психолози, социолози, програмери.