Обновитељ живота и духовности
Личност која је обиљежила дешавања у Пивском крају с краја османестог и почетком деветнаестог вијека свакако је архимандрит Арсеније Гаговић. По први пут ове године уочи прославе Успенија Пресвете Богородице, крсне славе манастира Пива, у тој светињи је одржан симпозијум о архимандриту Гаговићу чији су организатори били Удружење Пивљана у Подгорици, Епархијка будимљанско-никшићка и локална самоуправа Плужина. Говорећи о његовом лику и дјелу епископ будимљанско-никшићки Јоаникије казао је да је архимандрит Гаговић био носитељ духа светих српских патријарха и многих других епископа и духовника који су били везани за Пивски манастир. Арсеније Гаговић, казао је владика, дошао је из Хиландара у порушени и спаљени Пивски манастир око 1788. године а већ 1793. године завршио је обнову те светиње.
- Треба напоменути и његове живе и плодоносне везе за руском империјом, са светим Синодом руске православне цркве, са руским дворјанством али и оне које је имао са бројним утицајним Србима који су били на разним службама у руској империји. Не треба заборавити да је он служио као атонски подвижник у испосници Светога Саве, подвизавајући се најстрожијим манастирским подвигом. Ипак, Арсеније Гаговић је најзначајнији као пивски архимандрит, и његово архимандритство је јединствено и ја бих рекао да је оставило толико распознатљив и свјеж печат у историји Српске цркве да стоји на другом мјесту, одмах послије Светога Саве у манастиру Студеници – рекао је, између осталог, владика.
О том пивском великану у име потомака говорио је Милосав Гаговић који је истакао да су досад остале неразјашњене околности о смрти Арсенија Гаговића. Претпоставља се да је пострадао мученичком смрћу од Турака, али му се не зна ни гроба ни мрамора, али су упркос томе остали његови неизбрисиви трагови у историји српског народа. О архимандриту Арсенију Гаговићу говорили су и проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Јован Делић, проф. др Јелица Стојановић, др Раденко Пејовић, др Ненад Вуковић, књижевници Коста Радовић и Миро Вуксановић, др Аника Сковран, академик Војислав Максимовић и предсједник СО Плужине Мијушко Бајагић. На симпозијуму је одлучено да се у наредних годину дана изврши свеобухватно истраживање о архимандриту Гаговићу, затим одштампа зборник а онда одржи други дио научног скупа, такође, у Пивском манастиру.
Служена Света архијерејска литургија
У Пивском манастиру јуче је Светом архијерејском литургијом обиљежена крсна слава те светиње. Литургију је служио владика Јоаникије са свештенством, након чега је обављено причешће бројних вјерника. Бесједу о архимандриту Арсенију Гаговићу одржао је књижевник Миро Вуксановић. У културном програму поводом манастирске славе учествовали су етно- музички састав Браћа Теофиловићи, флаутисткиња Жана Маринковић и народни гуслари. Домаћин овогодишње славе је био Раденко Лучић.
Вече Мира Вуксановића
У склопу свечаности поводом манастирске славе, плужински Центар за културу организовао је књижевно вече Мира Вуксановића.О Вуксановићевом стваралаштву том приликом је говорио проф. др Јован Делић истичући да тај најпризнатији српски писац кроз архајске слојеве, митом и језиком покушава одагнати огромни страх и спријечити свеприсутно зло. Вукасновић је, иначе, добитник бројних престижних књижевних признања, као што су Мирослављево јеванђеље и НИН-ова награда. Објавио је више романа, приповјетки, записа као и поеме "Морачник" и "Тамоони".
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















