Косово: од надзора до поделе

Ситуација око статуса Косова и формата међународног присуства у покрајини постаје све мање предвидива. Одмах пошто је шеф делегације Београда на преговорима са Приштином Борислав Стефановић први пут на тако високом нивоу допустио могућност поделе Косова на србски и албански део, још неочекиванију изјаву дао је шеф француске дипломатске мисије на Косову Жан-Франсуа Фиту. Он је позвао да се што пре укине у покрајини међународни надзор. Што пре буде окончано надзирање независности, то боље, али тај процес треба започети већ сада, наводи изјаве дипломате косовски радио Џукадини. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

До сада су западне силе које су чак признале сампроглашену независност Косова 2008. године, инстистирале на неопходности спољног надзора делатности локалних власти. По мишљењу Запада, надзирани карактер статуса Косова треба да гарантује да неће доћи до обнављања србско-албанских сукоба, да умири косовске Србе и Београд.

Зашто сада Запад одустаје од датог става? Мисли се да се може говорити о деловању читавог низа фактора. Као прво, у последње време види се ублаживање става власти Србије, која изражава спремност да се под одређеним условима сагласи са поделом покрајине. То би омогућило Београду да осигура себи реалну контролу над северним регионима насељеним Србима, а властима у Приштини да рачунају на званично признање од стране Србије. Како истиче приштински лист Коха диторе, позивајући се на низ лидера косовских Срба, између осталог Марка Јакшића, иза овакве идеје стоји министар иностраних послова Србије Вук Јеремић и србски председник Борис ТАдић. У тој ситуацији укидање међународног надзора могло би теоријски да приволи албанске власти Косова да пристану на поделу – што би са своје стране отворило пут постизању договора између косовских Срба и Албанаца, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Упорност Срба о проблему Косова, пре свега, везана је са њиховом моралном увредом као народа. Они то и даље тешко подносе. Одатле и жестоко противљење независности Косова. У насталој ситауцији допуштање могућности поделе Косова од стране Запада и Приштине Срби би могли да приме као позитиван сигнал. Треба такође узимати у обзир још један важан фактор – пораст популарности радикалног покрета Самоопредељење на самом Косову, који се залаже за хитно повлачење свих међународних надзорних мисија из покрајине. Његов лидер Албин Курти већ је ступио у контакт са руководством ЕУ и Брисел има у виду да ће урпаво са датим покретом Европа можда имати посла после предстојећих косовских избора 2012. године. Отуда и актуални гест Париза у страну косовских радикала.

Постоји и трећи фактор, везан за актуелну општу активност Француске на Балкану, у Северној Африци и на Блиском Истоку. Инсистирајући на жешћим војним дејствима у Либији, Паризу је потребно да уклони са себе сумње да намерава да окупира ову земљу. А сумње се базирају између осталог на историји НАТО операције против Југославије и присуству снага Алијансе на Косову. У тој ситуацији одлазак НАТО-а и ЕУ из Приштине могао би да ублажи сличну критику и да ослаби међународне аналоге неповољне по Француску.