Једносмерна карта до Софије

Невиђени скандал разбуктао се на бугарској политичко-дипломатској сцени. Министарство иностраних послова земље наредило је да се врате у домовину амбасадори акредитовани у 13 земаља. Званична представница МИП Весела Чернева инсистира да није реч о званичном опозиву дипломата, пошто је то надлежност председника. Ипак, према информацијама локалних медија, амбасадори хитно позвани у домовину тешко да ће се вратити на претходни посао у УН; УНЕСКО, као и у Белорусију, Босну и Херцегоину, Грчку, Грузију, Кину, Литванију, Македонију, Румунију, Србију и Шведску. Сви они су кренули у Софију 1. маја са једносмерном картом. Шта више, на реду је повратак амбасадора из Москве и Лондона – вероватно у јуну. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

Постоје озбиљне основе да се тврди да су бугарски амбасадори који су одједном постали потребни домовини били прве, али не и последње жртве у заоштреном унутарполитичком сукобу председника Георгија Пирванова и премијера Бојка Борисова. То признаје и сама госпођа Чернева. Позивајући новинаре да не драматизују ситуацију, она је одмах покушала да пребаци одговорност на шефа државе, који наводно одбија да потпише указ о замени амбасадора. На крају ми до данас не видимо никакву политичку вољу за промене, и страдају интереси бугарске дипломатске службе и државе у целини, жали се представница МИП Бугарске.

У насталој очигледно скандалозној ситуацији питамо се: какве управо промене очекују они владини кругови који реализују актуални сценарио? Одговор даје одлука бугарског парламента, усвојена у децембру 2010. године – прем акојој треба да буде опозвано чак 33 активних дипломата. Та је одлука заснована на реферату специјалне парламентарне комисије, која је открила скоро 200 дипломата који су сарађивали са специјалним службама социјалистичке Бугарске.

Што се тиче председника Пирванова, који се залаже против сличних акција, иста таква оптужба је сачувана и за њега. Герогија Пирванова су оптужили за сарадњу са специјалним службама у епохи социјализма још 2006. године. То међутим није произвело утисак на бугарске бираче.

У томе да постоји политичко-пропагандна подлога актуелних дешавања не сумња бугарских политиколог и друштвени посленик Тодор Биков. Ево како је он прокоментарисао насталу ситуацију у интервјуу за Глас Русије.

Узроци дешавања носе највероватније пропагандни карактер, зато што је страна иницијатор влада, коај еј сама повезана са бившим службама државне безбеднсоти. Циљ дате акције је компроминотвање актуалног председника Георгија Пирванова, који се испољио као шеф државе који достојно представља Бугарску на међународној сцени. Очигледно је да се он не свиђа актуалној влади која се плаши чак сенке претходних ауторитета.

Премијер Бојко Борисов који је дошао на власт у Бугарској 2009. године већ је успео да се прочује по исполитизованим деструктивним решењема – између осталог фактичким ревидирањем већ потписаних међународних владиних споразума о сарадњи у енергетској области са Русијом и Грчком. Наносећи ударац спољним непријатељима, влада је изгледа решила да се лати и унутрашњих. У јединственој Европи сезон лова на вештице је већ завршен. Тамо владају други принципи. Свођење политичких рачуна посредством тајних досијеа ту очигледно не спада.