Традиционално, 1. септембра, када започиње нова школска година, Русија свечано обележила Дан знања.
Прекјуче је у гостима нашег регуларног програма Визави света био заменик министра одбразовања и науке РФ Јуриј Сентјурин. У етру он је одговарао на питања слушалаца, која су они постављали телефоном или путем Интернета. Да подсетимо да се емисије наше радиостанице емитују на 32 језика у 160 земаља света.
Јуриј Сентјурин је започео тиме да је ова година била рекордна са тачке гледишта издвајања средстава за реализаицју приоритетног националног програма Квалитетно образовање. Сума је достигла скоро 2 милијарде долара. Да би та средства била управо наменски искориштена у земљи је у последње 2 године био формиран делотворни систем јавне и државне контроле.
Хосе Идаљго из Уругваја је питао: Русија се придружила Болоњској конвенцији о високом образовању. Чиме је то условљено? Зар је стари систем руског образовања гори. На то је Јуриј Сентјурин одговорио:
«Имамо закон о високом и постдипломском образовању, где је форулисано да је циљ нашег образовног система очување и богаћење традиција руског образовног система и оријентација на најбоље светске образце. Свет се мења, мења се образовни систем. Дипломац мора да буде у стању да одговори на оне изазове које му поставља време и привреда. И у том смислу сасвим свесно 2003. године је била прихваћена одлука да се потпише Болоњска конвенција, иницирана у Европи. Када ми на систем руских традиција одражених у државном образовном стандрарду придодамо мрежу болоњског процеса са два нивоа – бечелер и магистар, добијамо дипломца који може да се запосли у свету у глобализаицји, и не само на руском тржишту. Ту се поставља питање припремамо ли ми кадрове за Запад? Стимулишемо ли одлив мозгова? Ни у ком случају! Одлив мозгова је постојао и постојаће. Главно је да буду створени услови да се кадрови запосле код нас. За то је потребан комплекс мера. Али дати човеку слободу, могућност избора, то је циљ и главни смисао измена законодавне базе.
Одговарајући на питање Кендзи Такајами из Јапана о томе како се образовни систем Русије бори против национализма и ксенофобије, Јуриј Сентјурин је истакао — пре свега преко садржаја наставних програма. Управо је на то усмерена на пример федерална процедура експертизе уџбеника и приручника: они се препоручују за издавање тек ако не садрже такве појаве.
- Извор
- Глас Русије
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















