Минут ћутања

Пажња! Пажња! Говори и приказује Москва! Раде сви централни канали телевизије, највеће радиостанице Русије. Гледајте и слушајте Москву!

Светлошћу захвалног сећања, светлошћу љубави наше, светлошћу туге наше нека се озаре имена палих. Сетимо се три године, 10 месеци и 18 дана. 26 милиона 452 хиљаде живота однео је Велики Отаџбински рат. Сетимо се оних који су се тукли са непријатељем на фронту, који су ратовали у партизанским одредима, који су страдали у фашистичким концентрационим логорима. Сетимо се оних који су без сна и одмора радили у позадини. Сетимо се оних који су дошли до Берлина и Прага. И који су данас са нама. Сетимо се села спаљених до темеља. Насеља избрисаних са лица земље. Сетимо се стотина градова срушених, али непокорених, сваке улице, сваке куће. Војниче Великог Отаџбинског рата, ти си на мртвој стражи стајао код Москве и Стаљинграда. Возио хлеб у блокирани Лењинград. Горео у тенку код Прохоровке. Гинући, спасавао си милионе живота. Ти, који си изгубио породицу и рођаке у логорима, донео слободу сужњима Аушвица, Бухенвалда, Дахауа. Ти ниси посезао на туђе границе. Ниси тражио славу. Ти си бранио Отаџбину. Бранио своју породицу. Сетимо се свих који су положили живот на олтар Победе. Ниско им се клањамо.

Пролазе године, деценије, смењују се генерације, али зар може да се заборави подвиг војника који су бранили не само наш живот, већ и само звање човека који је хтео да победи фашизам. На Дан Велике Победе клањамо се светлом сећању на синове, кћери, очеве, мајке, дедове, мужеве, жене, браћу, сестре, саборце, рођаке, пријатеље који се нису вратили из рата.

Наступа минут ћутања.

Вечна слава жртвама Великог Отаџбинског рата. Вечна слава херојима палим за слободу и незавиност наше Домовине.