Хелмут Шмит: „Не постоји криза евра, постоји криза ЕУ“

Дискусији од животне важности за ЕУ о судбини Еврозоне придружила се „тешка артиљерија“, коју представља бивши канцелар Хелмут Шмит. Сви разговори о кризи евра су, по мишљењу неоспорног економског ауторитета, и лакомислени и штетни: они изазивају неповерење. Нема разлога за страх, чак и ако Грчка или нека друга држава, која је огрезла у грехове, напусти зону евра, тврди Шмит. Валута се неће поколебати, а сам одступник ће лоше проћи. Он неће стићи ни да одштампа своја национална платнежна средства, а њихова вредност ће пасти да нижа неће моћи да буде. И његово дужничко бреме се неће смањити ни за јоту. Дезертерство из Еврозоне је до те мере самоубилачка ствар, која неће пасти на памет ниједном од садашњих европских политичара, закључује бивши канцелар, који је уједно и бивши министар економије СРН.

Зашто онда сви остали европски стручњаци не могу без дрхтања да размишљају о изласку Грчке из Еврозоне? Да ли су страхови неосновани? Тему разматра аналитичар Сергех Гук, позвани стручњаци – директор Института за економију, члан дописник РАН Руслан ГРИНБЕРГ и професор Борис РУБЦОВ, шеф катедре за хатије од вредности Финансијске академије.

Премда се не запажа паника на финансијском тржишту, његови учесници су почели да разматрају могуће варијанте: шта ће се десити ако неко напусти Еврозону. Најфаталнијим по јединствену валуту сматра се масовно бекство капитала из целе Европе у поуздане немачке вредносне хартије. Неизбежно финале је крај евра, враћање Немачке на марку, њена ревалвација са штетом по конкурентност на спољном тржишту, пораст незапослености.

Тачка гледишта немачког бившег канцелара Руслана Гринберга.

„Мислим да је Шмит у праву, као увек, кад каже да не постоји криза евра. То је велико достигнуће Европе и нико га се неће одрећи. То је у принципу проблем неравномерног развоја држава, чије су економије испреплетене. И природно, то захтева јачање наднационалног регулисања, које крчи себи пут с веома великим напором. Не мислим да је то криза (руководећих) органа. Сва историја ЕУ је (прелазак) из кризе у кризу, али с истовременим јачањем консолидујућих начела. Чини ми се да предстоји озбиљно поновно разматрање наднационалног и националног регулисања економских процеса. Не може и даље да траје постојање аутономских фискалних политика и јединствена новчана политика. Ствари се одвијају у овом правцу. Постојаће нешто налик на јединствену европску владу. Не постоји други пут осим постепеног предавања националних овлашћења Бриселу. Међутим, то је врло тежак процес. Посланици националних парламената су засад важнији од посланика Европског парламента и то је главни проблем.“ (...).

Европски стручњаци су практично јединствени у мишљењу да се Грчка неће самостално извући из дугова. Борис Рубцов се слаже с овим. Међутим, што се тиче кризе евра, овде је он солидаран с позицијом Хелмута Шмита.

„Размере Грчке економије нису толико велике да могу да утичу на укупну ситуацију у зони евра. Чак ако се имају у виду појаве као што је ланчана реакција и постојање још увек слабих карика попут Португалије и Ирске. У решавању ситуације с Грчком вероватно ће бити пронађен неки компромис. Програми пооштравања мера у односу на буџет, на расходе – до тога ће доћи. И осим тога, вероватно ће бити предузети кораци за пружање помоћи Грчкој. Да ли ће то бити учињено у облику делимичног опраштања дугова или смањења каматних стопа није толико битно питање. Отворено говорећи, ја не видим могућност да Грчка уз постојање овог дуга својим снагама реши проблем“ .

Хелмут Шмит није посебно забринут због партнера ЕУ, који су се замрсили у дуговима. Постоји нешто важније. Европа, чије становништво је почетком ХХ века износило 25 процената светског, у данашњем темпу наталитета до краја 21. века може опасти на пет процената. А свака посебно узета европска држава ће представљати ништавну величину на заједничком фону. Осим тога, може да се угуши у дотоку миграната. Руководеће институције ЕУ по његовом мишљењу, нису на време запазиле кризну ситуацију. И још се нису пробудиле за активно деловање у име будућности.