Фалсификатори историје у мањини

Русија је са негодовањем реаговала на акције украјинских националиста. 9. маја у Лавову и низу других градова на западу Украјине разјарена омладина се изругивала сећању на војнике пале у борби против фашиста у Другом светском рату, и подвргла увредама ветеране. Државна дума РФ позвала је украјинске власти да предузму мере против организатора прљавих провокација у дане када човечанство одаје неопозиву пошту палима за слобуду. Са своје стране званични представник МИП РФ Александар Лукашевич истакао је да је у питању грубо потирање људских права, потврђеним између осталог у Европској конвенцији и изразио је наду да ће власти Украјине доследно поштовати међународне обавезе у тој сфери.

Упоредо са тим дешавање на Украјини није одраз званичне политике државе. Председник Виктро Јанукович већ је дао наредбу да се испита инцидент и да се казне кривци. Супротна је ситуација у Летонији, где управо сви чланови владе позивају да се игнорише свети за стотине хиљада становника земље празник. А поједини државни посленици и даље покушавају да доведу у сумњу глобални значај победе совјетских трупа над нацизмом. Тако је летонски министар културе Сармите Елерте позвала да се игноришу манифестације поводом Дана Победе. У интервјуу једној од радиостаница она је изјавила да 9. мај за Летонију није празник, већ почетак 50-годишње окупације и да овај дан никада неће бити општенационални празник.

Сличне изјаве уопште не одражавају мишљење већине становника земље, истиче руководилац Фонда Историјско сећање Александар Дјуков.

Изјава министра културе Летоније врло је специфична, пошто су сви људи којима значи сећање на Победу дошли у Риги пред споменик совјетским војницима ослободиоцима. И дошло их је врло много. Чак према прорачунима летонске полиције, до 6 сати, до краја радног дана, тамо је дошло најмање 30 хиљада људи. Значи, после завршетка радног дана дошло је још више света: најмање сто хиљада.

Де факто 9. мај у Летонији већ одавно није званични празник. Власти обележавају Дан победе над нацизмом и сећање на жртве Другог светског рата дан раније, самим тим недвосмислено подвлачећи дистанцирање од „мрачне“, како они тврде, совјетске прошлости. При томе покушаји да се умањи подвиг совјетских војника врше се редовно.

Овог пута посебно се истакао министар одбране Артис Пабрикс. Пре него што је посетио гробље војника Совјетске армије, он је учествовао у свечаној церемонији откривања меморијалне плоче са 350 имена погинулих официра и инструктора летонског легиона Вафен СС. И то при томе што су се јединице Вафен СС налазиле под личном командом Хенриха Химлера и непосредно учествовале у генциду против цивила у Европи и СССР.

Међународна заједница одвано је признала Вафен СС за криминалну организацију, а Комисија УН за људска права осудила је свако глорификоване њених ветерана. Ипак летонске власти, допуштајући маршеве њених следбеника и полажући венце на гробове злочинаца уопште не делују европски, како би желеле да делују.