Декада будистичке културе у граду на Неви
Декада будистичке културе ових дана је стартовала у Северној престоници Русије. то је трећи фестивал следбеника Будиног учења у Санкт-Петербургу. Ове године он је посвећен 270. годишњици званичног признања будизма једном од религија руске државе.
Почеком 20. века у Санкт-Петербургу живело је око 200 будиста. Руски цареви су се увек односили према њима пријатељски и на све начине су их подржавали. У знак подршке будизма у земљи је чак био усвојен посебан документ који је означио почетак развоја овог религиозно-филизофског система у Русији, рекла је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије руководилац службе за информисање и везу са јавношћу санкт-петербуршког дацана Гунзечојнеј Ала Намсарајева.
1741. године руска царица Јелизавета Петровна донела је манифест према којем је будизам био проглашен за једну од религија руске државе. 1764. године царица Јекатерина Друга увела је дужнсот поглавара будиста Русије. За то су је руски будисти прозвали отелотворењем Беле Таре. Бела Тара је једно од божанства у будистичком пантеону. Од тада сви руски цареви, независно да ли су у питању биле жене или мушкарци, сматрали су се за руске будисте отелотворењем Беле Таре на земљи.
У оквиру актуелне декаде следбеници учења Буде, као и сви заинтересовани, могу ближе да се упознају са будистичким учењем, традицијама и културом. Најнеобичнији поклон руским будистима дао је етнографски музеј Санкт-Петербурга. Овде је први пут изложено 7 јединствених дарова које је лама Итигелов поклонио цару Николају Другом поводом 300-годишњице куће Романових. Дуго су се ови предмети сматрали изгубљеним за будисте, наставља Ала Намсарајева.
Лама Итигелов је био 12. поглавар будиста у Русији. 1913. године он је допутовао у Санкт-Петербург 6500 хиљада километара далеко од Бурјатије на 300-годишњицу куће Романових. Са собом је довезао дарове који су били поклоњени свим члановима царске породице. То су била три сребрна предмета и четири бакарна. Сви ови предмети су били послати на чување у етнографско одељење Руског музеја. Али стицајем околности били су означени као дарови Калмика. И тек недавно једна од сарадница музеја која је радила са документима пронашла је да је ове предмете поклонио сам лама Итигелов.
За будисте је стицање ових дарова сакрални знак. Итигелов, данас познат као „неиструлели лама“, умро је 1927. године у 75. години за време медитације. Он је сахрањен недалеко од престонице Бурјатије Улан-Удеа у Источном Сибиру. Пре скоро 10 година саркофаг са остатцима ламе био је подигнут. И на опште чуџење, тело ламе Итигелова, који је нешто пре смрти обећао да ће се вратити, практично није подвргнуто распадању. Данас је неиструлело тело Пандито Хамбо ламе Даши-Џоро итигелова постало једна од светиња будизма.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















