Русија на седмом месту по трошковима на одбрану

Трошкови Русије на одбрану 2009. године достигли су око 38 милијарди долара. Такве податке навео је Центар за анализу светске трговине оружјем. То је седми показатељ у свету и он говори о томе да се војној изградњи поклања много више пажње него пре неколико година, када је Русија била на 11. месту.

Апсолутни лидер у трошковима на одбрану су САД, које су потрошиле у војне сврхе 574 милијарде долара. На другом месту је Кина са 70 милијарди, даље Велика Британија са 59 милијарди. Данас је војни буџет Русије већи него пре неколико година, и одбрамбено-индустријски комплекс добија више новца, истиче војни аналитичар листа Независимаја газета Владимир Мухин:

У Русији трошкови на одбрану чине отприлике 3% од унутрашњег бруто производа. Текуће године по закону у буџету предвиђено је више од 3% од унутрашњег бруто производа. Овај новац, наравно, није довољан да армија егзистира без проблема. Од јануара ће бити повећане плате у просеку три пута, биће увећане пензије. Све то се укључује у војни буџет.

Што се тиче техничке опремљености армије, тренутно удео новог наоружања у војсци нзноси 15-20 процената. За неколико година он треба да скочи до 70%. Да ли је то много или мало? Све је релативно, истиче Владимир Мухин:

Цена наоружања код нас стално расте, и то је проблем. Ако Русија ступи у СТО све цене продукције машиноградње, прецизна машиноградња, тачније све што производе предузећа одбрамбене индустрије приближиће се светским ценама. Раније, у својетском периоду, оне су биле ниске. Али то није била тржишта економија.

Како би савремено наоружање брже доспевало у армију, треба променити стил рада Министарства одбране на расподели државне одбрамбене наруџбине. На саветовању о развоју одбрамбено-индустријског комплекса у уторак председник Русије Дмитриј Медведев жестоко је критиковао руководиоце одбрамбено-индустријског комплекса за неуспех државног програма наоружања и планова на расподели државне одбрамбене наруџбине. Рад се, по речима председника, води врло лоше и споро. Осим тога он је истакао да без обзира на мере које се предузимају, стање одбрамбене произовдње не може се назвати повољним. Израђеност главних фондова предузећа износи у просеку око 70%. Није пошло за руком стварање делотворних механизама укључивања иновација и ванбуџетских средстава у комплекс. Приликом финансирања овогпрограма треба да се узимају у обзир не само потребе армије, извозне наруџбине, већ и реална спремност одбрамбено-индустријског комплекса за производњу војне технике, подвукао је шеф државе.

У оквиру федералног наменског програма предстоји модернизација главних сектора одбрамбено-индустријског комплекса: ракетне изградње, војне авионске индустрије, производње ситема за везу, управљање, извиђање, произдводње муниције, бродоградње.

У целини светски трошкови у војне сврхе изнели су 2009. године 1,34 трилиона долара и мало су опали у поређењу са претходном годином. У извесној мери на то је утицала светска економска криза. Али водеће светске привреде већ су изашле или излазе из ње. Уз то, прогнозирају експерти, поводом нових изазова 21. века, растом броја локалних конфликата, заоштравањем борбе за природне ресурсе број земаља које увећавају војне трошкове тешко да ће опасти.