Грчки лавиринт

Одржавање два самита најавила је ЕУ за наредну недељу. И оба о најосетљивијем проблему – финансијском, што изазива шпекулације у европским медијима. Понекад најневероватније, попут иступања Грчке из зоне евра и повратка драхми. Тему наставља коментатор Сергеј Гук и експерт, немачки економиста професор Норман Пех.

Кажњене земље сада као никада раније имају потребу за подстицајем економије. Уместо тога долазе пад и дерпесија, затезање каишева којем се не види крај. 70% Грка према анкетирањима је убеђено: земља се не креће куда треба. То не чуди: по подацима грчких синдиката приходи већег дела становника смањени су за преко 20%. Образована омладина иде да тражи бољи живот у иностранство. Многи Грци журе да преведу своју штедњу у Немачку – тако је сигурније.

За 15% увећана је незапосленост, а новац за исплату доприноса довољан је свега за годину дана. Због сиве економије буџет није добио 2010. године милијарду и по евра. У наредне две године Атина треба да има 50 милијарди евра ради исплате плата и пензија, а одакле да узме, не зна се. Кредит ЕУ и ММФ од 110 милијарди одавно је потрошен до цента. Позајмљивати на тржишту капитала директно је самоубиство: лихвари већ данас оперишу са преко „20% посто годишње камате.

Међународне агенције које су недавно још једном спустиле рејтинг кредитне моћи земље, изнеле су своју пресуду. Кредитори треба да отпишу Грчкој половину дугова, тек тада ће она продисати. Међу политичарима и финансијским органима ЕУ превладавају друге варијанте, измеђуо сталог да се смањи каматна стопа за кредите, која је и тако ниска. Која ће од варијанти по мишљењу професора Нормана Пеха бити реалнија?

Многи сада одбијају да преузму на себе терет који се појавио делимично кривицом самих Грка. Чланство у ЕУ не претпоставља случајно и користи од овог чланства, а са друге стране поделу тешкоћа. По мени, отказ кредитора од дела својих захтева је варијанта која нема алтернативу. То значи: сматрам да је неопходно смањивање дуга Грчке и можда и Португалије. Уз то ниски рејтинг и све веће камате на сервисирању дугова за обе земље на тржиштима приморавају ЕУ да смањи Грцима и Португалцима кредитне камате. И да им изда нова средства. У свим погледима треба вратити ове две државе у европску породицу. Прво: путем реструктуризације дуга, друго, на рачун смањења каматне стопе.

Препустити Грчку вољи судбине – очигледно овакав корак имао би негативне последице за будућност саме ЕУ?

Тачно. То би имало лоше економске и психолошке последице. Већ сам рекао: у ЕУ се ступа не узалуд. Сви су тесно повезани једни са другима међусобном користи. Сада је дошло време да се сносе трошкови. Они који су стекли приходе од кредита издвојених Грчкој сада треба мало да одреше кесу. И конверзију дугова неће избећи.

Немачка је већ израчунала: добротворна акција ће коштати земљу 27 милијарди евра. Изгубиће буџет, као и банке и осигуравајуће компаније. Али, како је праведно истакао недељник Цајт, економска моћ Немачке би веома избледела када не би било потражње на њен рекордни извоз од стране земаља ЕУ чега би се само лишила сама Европа без Грчке.