Црква камена, куполе од порцелана

Jединствена црква ће се појавити у подмосковском рејону Переделкино. На тероторији патријаршијске резиденције подиже се саборна црква, у част светог благоверног великог кнеза Игора Черниговског и Кијевског. Необичност грађевине је у томе што ће њена купола бити покривена не традиционалним златом, већ порцеланом. Специјлану технологију која нема премца у свету смислисли су у Санкт-Петербургу.

Идеју да се направи црква са упечатљивим куполама необичне форме петербуржани из Цеха мајстора позајмили су од московске цркве Василија Блаженог, која се налази на Црвеном тргу. Изграђена крајем 16. века, она до данас радује јарким куполама необичне форме. Истина, луковице цркве су направљене од гвожђа и једноставано су покривене емајлом разних боја. Али у то доба ове куполе су се сматрале врхунцем црквене архитектуре. Узгред, архитектама ове цркве скупо су платили за њихов рад. Како никада више не би поновили своје предивно дело, на наредбу цара Ивана Грозног ископане су им очи.

Аутори актуелног пројекта порцеланских купола пола године су радили над наизглед нерешвими задатком – како да направе необичне празничне куполе цркве које не само да не би личиле на друге, већ би биле и дуготрајне, рекао је у интервјуу за Глас Русије петербуршки уметник керамичар и један од аутора пројекта Јуриј Волкотруб.

Идеја се није одмах појавила. Прво су нам предлагали да саставимо куполу од великих порцеланских делова. Али бавим се керамиком преко 20 година и схватам да се купола не може саставити од великих делова. А када смо почели да прегледамо већ постојећа архитектноска решења, наша бојазни су се потврдиле. Јер све конструкције од великих керамичких делова су биле краткотрајне. Зато смо добли идеју да направимо куполу од ситних порцеланских делова. А порцелан смо одабрали зато што добро прихвата временска оптерећења, са њим се ништа не дешава.

Подмосковска цкрва већ је добила неколико порцеланских купола. Из далека оне личне на необично јаје Фабержеа. А архитекте и керамичари почели су рад на највећој куполи, наставља мајстор.

Форму куполама даје метални костур. Сам костур је превучен мрежом од нерђајућег челика. Паралелно са њим правимо порцеланске плочице. Све су разне величине, зато што је површина куполе криволинијска. И како би читава површина била уредно прекривена плочама, свака од њих првобитно је била прорачуната на компјутеру, затим је изведена ручно. Како би се причврстиле такве плоче позајмили смо технологију керамичких детаља који служе као оплата пећи и фасада. Они су се увек причвршћивали помоћу жице, провучене у специјалне рупице са задње стране. На таквим жицама порцеланске плоче се причвршћују за метални костур. На великој куполи таквих плоча ће бити 18 000. Свака од њих се причвршћује за конструкцију на три места. То је врло пипав посао.

Главна купола цркве ће бити висока скоро као троспратница и имаће пречник око 10 метара. Основна боја ће бити плава.

Данас је технологија прављења купола од порцелана проглашена за једниствену и патентирана као руски ноу-хау. А петербуршки мајстори се надају да ће се са молбом да праве куполе од порцелана њима обраћати не само наручиоци из Русије, већ и из других земаља.