У школу пре зоре

Милиони ђака широм света ових дана враћају се у школске клупе и почињу нову школску годину. После вишемесечног распуста већини њих полазак у школу представља терет, али у данима који следе навићи ће се на вишесатно седење у учионицама и учење.
Од давнина човек је тежио ка стицању нових знања и трудио се да од малих ногу што више научи. Школа није проналазак модерног доба, већ постоји готово колико и човечанство, али је дуго времена била привилегија виших класа или богатих. Наравно, пре више хиљада година нису постојала модерна здања са мноштвом учионица, фискултурним салама и теренима за физичко.
У древној Грчкој, на пример, школовали су се само дечаци, и то они чији су родитељи припадали вишим слојевима друштва и били у могућности да им плате образовање. Оно је једино отварало могућност деци да се, једног дана, када порасту, баве политиком. Девојчице су најчешће остајале у домовима, знање су стицале од мајки, а много ређе од приватног учитеља, јер је у тадашњем друштву њихово место било у кући и судбина им је била да се удају, или обављају кућне послове и раде у пољу.

Грчке школе биле су мале, имале су само једног учитеља који је предавао групи од десетак или двадесетак дечака. Као и у данашње време, и тада се у школу полазило са седам година, а похађала се да тринаесте године. Осим читања и писања, дечаци су учили напамет и велике делове чувених Хомерових епова „Илијада” и „Одисеја”, свирали су лиру и учили да певају.

До шестог века пре нове ере деца у старом Риму стицала су знање од својих родитеља. Мајке су училе синове до њихове седме године, док су своје знање преносиле на кћери нешто дуже, с обзиром на то да девојчице ни у древном Риму нису похађале школу. После седме године дечаке су подучавали очеви, а неки од њих ишли су и у школе које су радиле по систему школства у старој Грчкој. Од трећег века пре нове ере и дечацима из сиромашнијих слојева делимично је омогућено да се школују. То, наравно, није било једноставно, јер читава армија малишана није знала ни да чита, ни да пише.

За разлику од модерног доба у коме школски час не почиње пре осам сати ујутру, деца у древном Риму полазила су у школу пре зоре. Малишани су морали да носе свеће како би могли да уче док се не раздани. Између учења прављена је подневна пауза за одмор и ручак, а затим је рад настављан све до касних поподневних сати. Не зна се колико је у Римском царству трајала школска година, али је остао сачуван податак да се у школу полазило 24. марта сваке године. Мали Римљани учили су да пишу, читају и рачунају, а пуна пажња посвећивана је учењу стихова чувених песника.

У вековима који су уследили школовање је и даље било привилегија богатих, а тек у модерно доба уведено је обавезно основно школство у многим земљама, чиме је омогућено великом делу популације да стекне основно образовање.