У Русији се слави 90-годишњица рођења Сахарова

21. маја се у Русији обележава 90-годишњица од дана рођења сјајног научника, хуманисте и друштвеног прегаоца 20. века, академика Андреја Сахарова. Јарка личност у домаћој и светској историји, добитник Нобелове награде, истакнути физичар и правобранилац. Његово име је синоним одговорности научника за последице његовог рада. Истовремено, оно је симбол борбе за једну од најважнијих људских вредности – слободу.

Шта представља фигура великог мислиоца за данашњи свет и Русију – званичну, научну и интелектуалну? Овим питањима је посвећена међународна конференција „Андреј Сахаров: Брига и нада – 2011“, која се одржава у Москви. Њени учесници су руски и инострани научници, друштвени прегаоци и политичари. Како је истакао овлашћени за права човека у Русији, Владимир Лукин, морални оријентири, које је Сахаров пропагирао, подједнако су актуелни, како у совјетско, тако и у данашње време.

То је јединствена личност, у њему су се испољили вишестраност и генијалност. Он је истакнути мислилац у области политичког и друштвеног живота, који се борио за човекова права. Борио се упорно, самопрегорно, с огромним ризиком, са жаром. Притом овом проблему није прилазио једнострано, али у њему није било прекомерног фанатизма. Он је био научник, а то значи да је пажљиво слушао мишљења других људи и да их је синтентизовао.

Андреј Сахаров, један од „отаца“ атомске бомбе од средине прошлог вака активно се залагао за престанак нуклеарних истраживања и за укидање смртне казне у СССР, био је противник увођења совјетске војске у Авганистан. За ову делатност му је додељена Нобелова награда за мир. А у домовини је научник лишен свих звања, послан је у прогонство, одакле је тријумфално могао да се врати тек с почетком перестројке. Сахаров постаје народни посланик. На конгресима је поново и поново излазио за говорницу – журио је да каже све што се у њему накупило у годинама принудног ћутања. А још је припремао своју варијанту Устава, и чак је послао нацрт Горбачову. Међутим, није доживео да дочека одговор. 1989. године Сахаров је преминуо – његово срце није издржало. Комесар Савета Европе за људска права Томас Хамарберг сматра да је Андреј Сахаров био неформални омбудсмен, морални лидер, који данас недостаје Европи.

Запањује ме то што 22 године после своје смрти он још увек остаје изузетно важна фигура, а теме које је он покренуо актуелне су и данас. Он је бранио права медија, говорио је о потреби права на доступност информација. Многи од ових проблема постоје и данас. Немам у виду само Русију, већ и многе европске земље.

Међутим, сад идеје Андреја Сахарова стичу нови смисао и наступа време за њихов повратак. Михаил Федотов, председник Савета при председнику Русије за развој грађанског друштва и човекова права, изјавио је да човек читајући изјаве Андреја Сахарова сад, стиче утисак да је он описивао данашњицу.

У његовим радовима може се наћи много веома прецизних препорука за то шта нам је чинити данас. Преписао сам неке од њих. „У земљи се у условима надолазеће економске катастрофе и трагичног заоштравања међунационалних односа одвијају снажни и опасни процеси. Ако будемо пливали низводно, уљуљкујући се надом у постепене промене набоље, нарастајућа напетост може експлодирати у нашем друштву с најтрагичнијим последицама“. Човек има осећај да је то речено колико јуче. А написано је пре више од 20 година. Међутим, то не говори о томе да ми стојимо у месту. Важно је да доспемо у простор савременог развоја. И тада ћемо имати успеха и с модернизацијом, и с демократизацијом.

Премда је у току последњих година живота академика друштвено-политичка делатност избила у први план, она није заклонила његова достигнућа као истакнутог научника. Радећи на стварању термонуклеарног оружја Сахаров је сматрао да је оно потребно ради равнотеже у свету, али је истовремено био свестан огромне опасности онога чиме се бавио. На његову иницијативу 1963. године је закључен Московски споразум о забрани нуклеарних истраживања под водом, у ваздуху и у космосу. Његови учесници били су Совјетски Савез, САД и Велика Британија.

Ништа мање од талента истраживача савременике запањује и Сахаровљев дар предвиђања. 1947. године за амерички часопис The Saturday Review он пише чланак „Свет за пола века“. У њему је, поред свега осталог, академик предсказао развој интернета. „За 50 година, - писао је он, - претпостављам да ће бити створен светски информативни систем, који ће свакоме у сваком тренутку учинити доступним садржај било које књиге, било ког чланка, добијање било које информације. Нестаће све баријере за размену информација између земаља и људи.“ Прошло је 15 година и 1989. – у години смрти хуманисте изложена је концепција Светске паучине. Андреј Сахаров је огромном опасношћу по човечанство сматрао његову разједињеност и стално је доказивао: само ће равноправна сарадња, отвореност и поштовање личности омогућити да се сачува цивилизација. Као што видимо, ове идеје великог научника и правобраниоца су актуелне и данас.