Игра мишићима: страначка конкуренција јача

Пола године пре избора за руски парламент на политичкој арени приметно се заоштрила конкуренција међу странкама. При чему, како истичу експерти, реч је не више о демонстративној, већ о реалној борби међу странкама за симпатије бирача. Први пут за последњу деценију велики и познати бизнисмени испољили су своје политичке амбиције и планове. Појавила се шанса да се формира јака десна странка, спрема да опонира Јединственој Русији. Али најважније је да је Кремљ очигледно одобрио политичке промене.

У ваздуху је замирисало променама – у исти глас почели су да говоре ове недеље политиколози. За оне који су навикли да издвајају поједине полуалузије, читају између редова и да интерпретирају речи првих лица Русије, последњи гласни догађаји на политичком пољу постали су сигнал – власт је дала дозволу за промену партијског пејзажа. И рачуан се изгледа на јаку опозицију, која је у стању да опонира странци на власти, говори политиколог Станислав Белковски.

Захтев за јаком опозицијом у друштву постоји. При чему за разлику од претходних времена главни критеријум опозиције нису пароле и нису просто изјаве њених лидера, већ спремност да се иде до краја у борби за власт. Тачније бескомпромисност опозиције и њена реална тежња да формира сопствену извршну власт, што је опозиција раније демонстрирала не увек. Заиста, у друштву се увећао слој људи који је спреман да гласа против странке на власти, али за сада не зна за кога ће гласати.

Политички мир почела је да ремети Праведна Русија. Тачније конфликт њеног лидера, председника горњег дома парламента Сергеја Миронова са Јединственом Русијом. Законодавни сабор Санкт-Петербурга опозвао је Миронова из Савета Федерације. Он се за узврат спремио у Државну думу и у суштини објавио да прелази у жестоку опозицију странци на власти, говори шеф Центра за политичке технологије Борис Макаренко.

Праведна Русија у многоме се држала на томе да се њен лидер налази на челу Савета Федерације и да је познат по својој блискости премијеру. Сада је Миронов лишен ове дружности, што ће несумњиво врло ослабити позиције странке у предстојећој предизборној кампањи. Они треба да привуку нове људе, спонзоре. Јасно је да ће лидер без статусне дужности теже то чинити. Праведна Русија сада стоји пред питањем да ли ће проћи у Думу.

Прошле недеље сасвим неочекивано је на себе подсетила странка Десно дело. Странку коју су многи политиколози стигли да сахране, спреман је да предводи Михаил Прохоров – мал те не најјавније лице великог руског бизниса. Релативно млад, 46 година за домаћу политику је младост, крајње амбициозан и успешан. Његово богатство се процењује на 18 милијарди долара. Он може да постане упечатљиви пример демократе који им је тако недостајао последњих година. Прохоров је већ изјавио да намерава да избаци странку на друго место по броју мандата у Државној думи. У реалистичност таквог резултата политиколог и посланик Сергеј Марков сумња, мада признаје да потражња за таквом странком постоји.

У земљи има око 10% становника који имају прозападни став, они себе називају либералима. И ови људи треба да буду представљени у парламенту. Уз то у влади је доста прозападних политичара као што је Алексеј Кудрин, Аркадиј Дворкович. И они би били заинтересовани да у парламенту имају савезнике, блиске по погледима.

Иницијатива Прохорова има и други важан аспекат. Први пут за последњу деценију представник великог бизниса отворено изјављује политичке амбиције и спремноста да конкурише са Јединственом Русијом. Индикативно је што је у политику одлучио да се упусти и други познати предузимач и жестоки критичар владе – Александар Лебедев. Он заузима 45. место на руском списку милијардера Форбса, његово богатство износи 2 милијарде долара. Лебедев је објавио да се повлачи из бизниса и ступа у Народни фронт. Такве акције најбогатијих људи у Русији, кој се труде да буду по страни од политике, експерти процењују као прелом друштвених расположења, говори политиколог Борис Макаренко.

Захтев у друштву за политичким плурализмом очигледан је и он расте на очиглед. При чему, људи не мисле о смени власти у Кремљу на највишем нивоу. Потребна им је јака, делотворна опозиција, коај би била конструктивни критичар читавог система актуалне власти.

Између осталог, политиколози се ограђују – за сада је рано да се говори о „отопљавању“. Колико су странке у стању да конкуришу са Јединственом Русијом и да ли су у стању да мобилишу своје бираче биће јасно на јесен, после сезона информативног летњег затишја.