Може ли Хрватска у ЕУ са пуним јамама побијених људи?
Приредио: Дарко Терзић
Први потпредсједник Европског парламента Ђани Питела рекао је да се међу питањима која још нису дефинисана у преговорима о приступању између ЕУ и Хрватске налазе осјетљиве теме, као што су ратни злочини и потпуна сарадња са Хашким трибуналом, повратак избјеглица и потпуна примјена закона против дискриминације.
"Сигуран сам да ће Европски парламент озбиљно размотрити резултат преговора у овим областима прије него што да коначни закључак", навео је Питела у одговору на писмо предсједника Удружења "Јадовно 1941." Душана Басташића у коме га је информисао да се у Хрватској не поштују елементарна људска права потомака жртава, нити се поштују саме жртве побијене од хрватских усташа прије 70 година.
Питела наглашава да је прочитао Басташићево писмо са великим занимањем и искреним саосјећањем за давне и скорије патње србског народа у Хрватској.
"Увјерен сам да се ниједан важан корак ка помирењу и заједничкој будућности људи не може постићи без стварног залагања за истином и очувањем сјећања на жртве рата и сукоба. Наравно, ова настојања ће имати позитивније резултате ако све стране имају заједничку жељу да затворе тамну страницу прошлости и заједнички раде на међусобном разумијевању и миру", истиче Питела у писму, достављеном Срни.
Он закључује да хрватске власти морају начинити јасан и већи напор да побољшају стање у овој области.
"Такође, и због овог разлога тренутни преговори о приступању између ЕУ и Хрватске нису приведени крају. Према посљедњем извјештају Европске комисије, поглавље које се односи на правду и фундаментална права још увијек заокупља нашу пажњу", наводи Питела.
Он је поручио да ће у наредним данима ступити у контакт са колегама у Европском парламенту које су одговорне за овај досије и информисати их о Басташићевом писму и његовој спремности да достави више информација.
Басташић је недавно упутио писмо првом потпредсједнику Европског парламента Ђанију Пители у коме указује да након геноцида који је почињен над Србима од 1941. до 1945. и након оног поновљеног у периоду од 1991. до 1995. године, уз постојеће стање људских права у Хрватској, потомака жртава геноцида тамо готово да више и нема.
"Оно што је са говорнице Европског парламента отворено поручио хрватским властима европосланик Роџер Хелмер буди наду протјераном, покраденом и обесправљеном србском народу из Хрватске да ће Европа, ипак, `прогледати` и да ће велика неправда која је учињена бити коначно, не само објелодањена, него и исправљена", навео је Басташић.
Он подсјећа да побијени Срби нису били припадници никаквих војних формација, него обични, невини цивили, побијени од 11. априла до 20. августа 1941. године, готово годину дана прије него што су логори Аушвиц и Треблинка примили своје прве заточенике.
"На подручју Личко-сењске жупаније, на мјесту комплекса концентрационих логора Госпић, првог ликвидационог центра за Србе и Јевреје у Независној држави Хрватској, побијене жртве још увијек леже у отвореним крашким јамама. За само 132 дана хрватске усташе су побиле на том подручју 40 123 жртве", пише Басташић.
Према његовом свједочењу, многе од жртава, међу њима и дјеца, након ударца маљем или ножем, још полуживи, бацани су у велебитске јаме из којих су се још данима могли чути њихови самртни крици, а многи су побијени и у камењару острва Пага или са каменом око врата бачени у море.
"Док су њемачки фашисти своје жртве убијали `индустријски`, хрватске усташе су то чиниле на најбестијалније начине бацањем у јаме и формирањем логора за дјецу, што историја до тада није забиљежила. Њихова тијела ни након 70 година нису ексхумирана, идентификована и сахрањена", истиче Басташић.
Он наглашава да су мјеста њихова страдања зарасла - до њих нема ни путева ни путоказа.
"Јаме пуне костију наших побијених рођака не можемо сматрати гробовима, јер су гробови мјеста гдје своје преминуле сахрањујемо. Цивилизовани европски народи, који дијеле универзална морална и људска начела, не би требало да затварају очи пред овим очитим криминалним чином", пише Басташић.
Он наводи да је чињеница да се на подручју данашње Хрватске налазе позната мјеста злочина, као и неексхумирана и неидентификована тијела жртава тог злочина.
"Па зар ће Хрватска у Европску заједницу народа са отвореним јамама пуним побијених људи", пита Басташић у писму упућеном Пители.
- Извор
- Фронтал.РС
- Срна/Фронтал/ www.frontal.RS
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »








