Мегагрант на срцу

Грант од пет милиона долара, који је издвојила влада Русије помоћи ће у борби против болести срца. Некадашњи студент Московског физичко-техничког факултета Константин Агладзе данас је професор Кјотској универзитета. Он је један од 40 победника првог у Русији конкурса за добијање државне финансијске подршке. Научник се вратио у домовину како би у својој алма-матер створио лабораторију за вештачко гајење срчаног ткива.

Константин Агладзе је научник светског имена. Преко 20 година је радио у Институту за теоретску и експерименталну биофизику РАН, а 2000. године је отпутовао у иностранство. У списку његових радних места су водећи универзитетски и научно-истраживачки центри САД и Јапана. Пре три године он је на Кјотском универзитету основао лабораторију за биофизику, која се бави истраживањима у области регенерације срчаних ткива. Међутим, како каже сам научник у Кјото му је „постало тесно, желео је да прошири фронт рада“.

Константина Агладзеа је заинтересовао програм грантова руске владе, који је започет пре годину дана. Због величине износа који се издвајају, он се све чешће назива програм „мегагрантова“. По условима конкурса, чији је циљ да привуче у Русију научнике светског нивоа, победник од државе добија преко пет милиона долара за стварање супер савремене научне лабораторије на руском факултету. То је лепа могућност за рад на добробит Русије и рођеног факултета, каже Константин Агладзе.

А зашто сам желео да радим управо с физичко-техничким факултетом? Зато што је то у принципу моја алма-матер. А људи који су ме за то замолили, с којима сам некада заједно студирао, јесу професори које веома поштујем. Кад су ми понудили цела ова идеја ми се веома свидела. Зато сам пристао на то. (...)

Лабораторија, која се данас оснива при МФТИ бавиће се такозваном инжењеријом ткива срца уз коришћење наноматеријала. По речима професора управо су болести срца и крвних судова данас главни узрок смртности у индустријски развијеним земљама. Ткиво које се ствара у лабораторији предвиђено је за имплантацију и замену оштећених делова срца. Притом се ткиво надограђује на основу костура од полимерских нановлакана. Стручњаци кажу да овај приступ представља прави напредак. Још један аспекат лабораторијских истраживања представља препрограмирање ћелија. На пример, могу се узети одређене ћелије коже пацијента и „препрограмирати“ у ћелије срца. А затим се ствара имплантант, који је у потпуности имунолошки компатибилан организму човека.

Говорећи о развоју науке у Русији Константин Агладзе пре свега истиче огроман кадровски потенцијал „светле главе и златне руке“. Међутим, не може се без подршке државе. Притом се не ради само о финансијама – издвајању различитих грантова, већ и о одлукама, које се доносе на законодавном и административном нивоу. Овако велики пројекат као што је иновациони центар „Сколково“ чије стварање је у току, такође игра значајну улогу у пропагирању научних достигнућа, истиче професор.

Државна подршка је потребна да би наука стала на ноге у Русији, и она није потребна сто одсто, већ 150 одсто. Кроз то пролази велики број земаља. На пример, такви центри су били створени у Немачкој и Јапану. И то је општа тенденција. И зато Русија сад једноставно иде оним путем, који је признат у целом свету. Али ако се све улаже само у универзитете, добићемо изванредну фундаменталну науку. Међутим, од универзитета се не може захтевати директна примена, односно да све то уђе у индустрију. Стичем утисак да између индустрије и универзитета треба да постоји међуслој, који ће вероватно, бити „Сколково“.

Говорећи о својим плановима за будућност и о томе које место у њима заузима Русија, Константин Агладзе истиче да су они безусловно повезани. „Већ сам стигао и радим овде. Ако све добро крене, ова веза ће ојачати. Надам се да ће наша лабораторија бити успешна,“ додаје научник.