И поново НАТО ПРО

Међу темама за дискусију на пролећној седници Парламентарне скупштине НАТО-а, која је трајало четири дана у бугарској Варни, једно од главних питања била је сарадња са Русијом у одбацивању савремених претњи по међународну безбедност. А воде са своје стране на првом месту био је проблем старадње у процесу формирања европског система ПРО.

Ради учешћа у заседању у Варну је стигло око 250 парламентараца из 28 земаља чланица НАТО-а, као и посматрачи и делегације из држава парнтера. По оценама неких коментатора, реч Русија чула се скоро ус ваком другом реферату. Али не може се говорити о неком сензационалном пробоју у конкретним областима сарадње, пре свега у сфери формирања европске ПРО.

Правде ради треба признати да је речи о спремности на партнерство са Русијом, као и уверавања о томе да противракетни штит кој се прави на континенту њој ничим не прети, било више него довољно. Генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен позвао је Русију да учествује у процесу фомрирања ПРО НАТО у Европи. Систем ће бити ефикансији ако будемо радили са Русијом, изјавио је са трибине форума Расмусен.

Између осталог, цитирајући наведене изјаве, треба вероватно уместо речи „рекао“ или „изјавио“ употребити израз „поновио је“. Што се тиче конкретног садржаја, за сада све остаје на својим местима. Генерални секретар НАТО-а поново је потврдио чврсту одлучност да се прави сопствени противракетни штит, аутономан од Русије. Јединим практичним предлогом може се самтрати само идеја о могућнсоти формирања заједничких оперативних центара за размену информација са Русијом. Истина, за сада се има у виду само проучавање оваквог предлога.

Са тачке гледишта сталног представника Русије у НАТО-у Дмитрија Рогозина, оптимална варијанта било би формирање јединственог информационог система. Као између осталог и јединственог система ПРО. Што се тиче позива на сарадњу, ми не схватамо куда су нас позвали, приметио је Рогозин. Јер реч је, прецизирао је он, о формирању два одвојена система – америчког на европској територији и руског. Америчко-европски пројекат оријентисан је на заштиту од опасности са Блиског Истока, ипак из неког разлога се развија на северу Европе и може, по изразу сталног пресдтавника да обрађује циљеве све до Урала. При томе, додао је Рогозин, Русија није молила НАТО да осигура њену безбедност.

Шеф комитета за безбедност и одбрану Државне думе Виктор Заварзин изјаснио се категорично: Од дијалога о ПРО стиче се утисак да алијанса слуша предлоге Москве, али их не чује. Песимистички је расположен и заменик директора Института за политичке и војне анализе Александар Храмчихин.

Не видим перспективе ако се ставови дијаметрално разликују. Треба да постоји неки сасвим другачији ниво међусобног поверења, којег сада нема ни приближно.

Стални преставник у НАТО-у Дмитриј Рогозин сматра да пошто ће се америчка ПРО базирати на европској територији, европљани и треба коначно да изразе свој став. Не може се, по речима Рогозина, све време сакривати иза америчког рамена.