Младић или мера српске самосталности

Гнусним и монструозним је назвао командант Војске Републике Српске Ратко Младић оптужбе против њега од стране МТБЈ у Хагу. Судије су тако журили у припреми прве седнице да их нису представили генералу откуцане. Та ужурбаност је повезана са здравственим стањем генерала који може, а да не доживи пресуду.

Поред тога, сама чињеница екстрадиције Младића хашком «правосуђу» била је могућа само после тога, када је ЕУ  још једном изнела ултиматум Србији. Слична је прича била и са председником Југославије Слободаном Милошевићем и председником Републике Српске Радованом Караџићем. Испало је да је Младић, кога већина Срба сматра националним херојем, постао  ситан новац у цењкању Београда око евроинтеграције. Међутим, наде  на скоро учлањивање у «европску породицу» остају и даље наде. ЕУ је истакла нове захтеве. Главни тужилац МТБЈ Серж Брамерц је изјавио да чека од Београда екстрадицију председника Републике Српске Крајине, која фактички више не постоји.  То не значи да касније неће доћи до нових претензија. Тако може да траје бескрајно, док Србија не схвати, најзад, да у Европи је нико не чека, - сматра научник Института славистике РАН Петар Искендеров.

Проблем је у томе што Европској Унији у њеном данашњем саставу Србија објективно није потребна. С једне стране, ЕУ сама има озбиљне проблеме, повезане са ситуацијом у Северој Африци, на Блиском Истоку,  неконтролисаним приливом избеглица. Зато програми ширења ЕУ према Балкану фактички су блокирани. Европским пореским обвезницима није стало до Балкана. Што више, покушаји прихватања Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе ће неминовно водити још већој популарности националистичких радикалних десничарских снага у земљама-чланицама ЕУ. Постоји и још један проблем. Србији је од почетка 1990-их година била пружена својеврсна геополитичка улога главног кривца свих ратова на Балкану.  Зато у том својству Србија је Западу потребна да би самим својим постојањем оправдала мешање Запада, НАТО-а, ЕУ у балканске послове. Зато ће објективно Запад и даље држати Србију у том положају, истичући нове и нове захтеве.

Коју још цену мораће да плати Срби за карту у ЕУ? Одговор је јасан – признање независности Косова, што се већ граничи са националним понижавањем. Чак и данашњи председник Србије, оријентисани на Запад Борис Тадић, ниједном себи није приуштио да посумња да је Косово - неотуђиви део Србије. Он је свестан да би резултат таквог признања била унутарполитичка криза, ако не и раскол друштва.

Идуће године ће у Србији бити одржани парламентарни избори, а за годину дана и председнички. Данас, према анкетирањима јавног мњења, 61 одсто становника у Србији осуђује екстрадицију Младића Хашком трибуналу.