Смирнови – отац и кћерка су први јунаци „Кинотаура“

Првих дана фестивала руског филма „Кинотаур“, који се тренутно (4-11. јуна) одржава у црноморском летовалишту Сочи – престоници зимске Олимпијаде-2014 сви су говорили о именима Андреја и Авдотје Смирнов. Отац и кћерка, представници познате филмске династије као да су дали камертон форуму: режисер и глумац Андреј Смирнов је свом својом судбином, свим својим стваралаштвом, због чега је и био удостојен почасне награде фестивала „За част и достојанство“. Режисер и сценариста Авдотја Смирнова – својим новим филмом „Два дана“, који је приказан на отварању „Кинотаура“ и публика је десет минута стојећи аплаудирала филму.

Андреј Смирнов у Сочи није допутовао само с пртљагом некадашњих заслуга, премда његов филм „Белоруска станица“ о судбини Руса из истог пука, војника који су прошли путеве Другог светског рата, већ четрдесет година не оставља гледаоце равнодушнима, он је класик руског филма. 70-годишњи Андреј Смирнов се појавио на „Кинотауру“ с ореолом новог успеха: он је одиграо главну мушку улогу у филму „Јелена“, који је у мају добио награду Канског фестивала. „Нема послушнијег глумца него што је професионални режисер,“ признаје Андреј Смирнов. „Зато што из искуства зна да постоји само један човек, који у глави има цео филм, а то је режисер.“ Могуће је да је захваљујући таквом „послушању“ Смирнов својевремено сјајно одглумио руског писца, добитника Нобелове награде Ивана Буњина у филму „Дневник његове жене“. Филм је био удостојен мноштва награда и чак је номинован за „Оскара“.

Између осталог, сценарио за филм „Дневник његове жене“ написала је Авдотја Смирнова. Она је свој пут започињала управо као филмски сценариста и тек касније се прихватила режије. А гледаоци „Кинотаура“ 2008. године били су сведоци њеног првог режисерског успеха: филм Авдотје Смирнове „Веза“ тада је добио награду „За најбољи деби“.

Овогодишњи филм „Два дана“ је трагикомедија, пуна хумора, о односима представника различитих социјалних слојева савремене Русије: интелигенције и чиновништва. Међутим, то је пре свега филм о љубави. ...У провинцијски град с налогом да затвори музеј писца-класика како би на живописној територији саградио „парк за разоноду“ долази велики чиновник из Москве. Међутим, он се заљубљује у радницу музеја и срећно заборавља на своју чиновничку мисију.

Публика је десет минута аплаудирала филму, што се у биоскопу не дешава тако често. Истина, ситничави критичари су надмено филм назвали „типично совјетским“ очигледно заборавивши на то да је управо совјетски филм донео међународну славу филму земље. Авдотја Смирнова, међутим, не рачуна на међународни успех, па чак ни једноставно на приказивање свог филма у иностранству. У интервјуу за „Глас Русије“ објаснила је због чега.

То је филм чија би радња могла да се дешава у било које време и у било којој земљи, - каже Авдотја Смирнова. – Међутим, постоје стереотипи доживљавања – и они су прилично јаки. Европљани не желе да виде у нама исте људе као што су они. А у мом филму Руси се не приказују као нека пијана чудовишта лишена духовности, то су најобичнији људи. Европа не жели да нас види таквима. Као ни Америка.

Било како било, неки угледникритичари, који су допутовали у Сочи на „Кинотаур“ тврде да је одлука организационог комитета да фестивал отвори филмом Авдотје Смирнове „Два дана“ била исто толико успешена, као и избор „Поноћи у Паризу“ Вуди Алена за отварање Канског фестивала.